Slađana Dragaš, poznatija kao Slađa Allegro, se široj javnosti prvi put predstavila 1999. godine. Karijera joj od tada ide uzlaznom putanjom a njene interpretacije ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. Ni publiku, ni kolege ni kritiku. Za nju kažu pop folk pevačica jer nikako da se odlučimo da li bolje peva pop ili folk, a zapravo njena autentična boja glasa i interpretacija su ono što uvek izazove emociju u onima koji je slušaju. U poslednje vreme sa svojim pratiocima na društvenim mrežama deli fotografije na kojima je vidimo kao brižnu majku i suprugu, a od kada je Covid, sporadično je gledamo i u Tv emisijama gde redovno drži časove pevanja. Kada je svom imenu dodala ime benda Allegro, kao da je naslutila da će u nama izazvati baš to: veselje i radost. Evo prilike da popričamo malo sa njom u jednom opuštenom prazničnom duhu.

Kako ste proveli praznike koji su za nama?
-Divno, u krugu porodice kao i svake godine. Pre šest godina sam odlučila da više nikada neću biti van kuće za važne datume i praznike, i presrećna sam kada smo svi skupa pogotovo od kad je Mila naš novi član. Sad je još lepše i srećnije.
Da li ste se uželeli nastupa i kontakta sa publikom?
– Iskreno, sve više mi nedostaje sve to. U početku je prijala pauza i odmor, jer kad dvadeset godina radite u kontinuitetu, dobro dođe mali predah. Ali na žalost predah se produžio. Nedostaju mi moje kolege, muzičari, putovanja, nastupi, publika…Sve.
Da li možda dok još traje pauza pripremate nešto novo?
-Pre par dana smo počeli sa laganim objavama sa novog projekta koji se zove “Muzika iz starog filma”. Uradili smo obrade naših deset pesama, koje pustamo na svaka dva tri dana. Reakcija je odlična zaista i ljudi kao da su baš to čekali.
Kada birate pesmu i šta vam je odlučujuće: muzika, tekst ili nešto treće?
-Najvažnije je ono šta ja osetim dok je slušam. Pošto moj producent vodi brigu o većini tih važnih stvari, uz to bira muziku i piše tekstove, tako da se ja ne petljam tu mnogo. Bezgranično mu verujem jer zaista se pokazao i dokazao što se mene tice. Znam da neće napisati ništa što ja ne bih želela da otpevam.

I publika i kolege poštuju to što radite. Kolliko Vam je važna ta podrška koju imate od njih?
-Veoma… Jako je važno kada znate da to što stvarate i radite ljudi poštuju, čuju, i vole. Nema tog broja pregleda koji je važniji od pljeska, dobre reči, komplimenta.

Vi ste pop folk pevačica. Da li ste ikada razmišljali o karijeri koja bi bila van granica ili Vam je dovoljno naše govorno područje?
-Oh, ja nisam sigurno, ali moj producent i najbolji prijatelj Sharan verujem da bi vam sad dao drugačiji odgovor. On vidi dalje od mene ima veće ambicije koje se mene tiču i moram da kažem da veruje u mene više nego ja u sebe, ponekad. Ja sam srećna baš ovde gde sam I ne bih ništa menjala.

Ima li nešto što ćete pamtiti dogadjaj ili doživljaj kroz neki nastup?
-SVE je lepo, nikad nije bilo manje lepo. Bilo je ponekad teško ali je meni uvek bilo sve važno.

Kad radite sa pravim ljudima koji su harizmatčini I duhoviti svaki nastup, svako putovanje je neki show.

Rado pevate i tudje pesme. Koja bi bila pesma koju bi ste voleli da je Vaša?
-Pevam i to baš rado . Imam puno pesama koje baš volim i možda bih volela da su moje. To je većina Cecinih pesama, neke sa Sekinog poslednjeg albuma, ali jedna od omiljenih za koje mi je baš žao što nije moja je “Poželela” od Indire.

Koliko Vam suprug pomaže oko svega vezanog za Vaš posao?
-Malo po malo sasvim spontano je postao deo naše male ali ipak velike firme. Tu je za sve, zaista. Od ugovaranja nastupa pa do najsitnijih detalja vezanih za putovanja. Nema ništa lepše nego kad radite sa čovekom koga volite, kad zajedno putujete, delite dobro i loše.
Publika pamti garderobu pevača. Kako Vi rešavate ovaj tipično ženski problem- šta obući večeras?
-Uglavnom šijem stvari, skoro sve što ja obučem kroji moja dugogodišnja prihateljica Boba. Imam još par saradnika kojima se rado prepustim, ali kad su važni koncerti I snimanje spotova to je uvek delo stiliste Stefana Orlića. On je neko ko me jako dobro poznaje i lako je onda sarađivati sa njim.
Rodjeni ste u muzičkoj prodici. Da li ste oduvek znali da će muzika biti Vaš put?
-Da, sad bi moja mama rekla da se to znalo odmah. Nekako je to bilo predodređeno. Mislim da moj put nije mogao biti drugačiji.

Od 4 godine svog života ste bili u folkloru i tu se zadržali 13 godina. Kako pamtite taj period?
-Kao jedno divno razdoblje. Druženje, igranje, pevanje. I dan danas odem kada su njihovi koncerti, pa čak i probe, da makar na taj način budem deo nečega što je moja velika ljubav. Prijatelje, koje imam od tad, čuvam kao bisere. Pravo prijateljstvo je za mene jedna od važnijih stvari u životu.
Bili ste članica i grupe Frenki i Allegro. Koliko Vam je značajan taj period bio za solističku karijeru?
-Veoma, da se izpeče zanat, da se uče važne stvari. Uvek je lakše kad imate podršku iza sebe, leđa. Tako i sad imam svoj prateći bend, koji mi je kao porodica. Lakše je svakako tako, na taj način ziveti i raditi.
Mi smo talentovana nacija. Da li bi ste voleli da jednog dana pomažete mladim neafirmisanim ljudima koji žele da se bave pevanjem?
-Pomažem i sad, verujte mi. Kad god se neko javi za pomoć ja sam tu da izađem u susret koliko mogu. Radim sa jednim kandidatom koji je trenutno u takmicenju Zvezde Granda. Volela bih da uvek mogu da im makar savetima i iskustvom ukažem i pomognem.

Olivera Marinković

fotografije Silver photo

Spread the love