Jelica Kovačević je mlada, lepa I talnentovana glumica, koja osvaja svojom jednostavnošću, energijom I visokim stepenom empatije. Perfekcionista u poslu koji radi, kolegijalna, u svakom trenutku dostojanstveno braneći čast I težinu svoje profesije. Ženstvena, krha, nepresušne energije. iznosi svoj stav iza koga čvrsto stoji. Širok dijapazon različitih uloga koje je do sada ostvarila govori o tome da njeno vreme tek dolazi I da je u budućnosti možemo videti I tamo gde se najmanje nadamo.
S’ obzirom da smo u 2020 u vanrednom stanju još uvek I da će ova godina mnogostruko biti beleg našeg života na više nivoa , pozorišta , film, muzika ,poezija , izložbe … sva kulturna dešavanja koja, kao I svi umetnici ste se nasli na rubu I udaru sistema . Kakav je život glumice ?
-U ovih šest meseci bezbroj snova, kroz bezbroj pitanja , mnogo traženja glumice …Iskrena da Vam budem u prvom naletu ove Orvelovske diskusije smo kolege I ja vrlo odvažno I hrabro ušle u pripreme nove pozorišne predstave kako ne bi gubili veru, nadu u bolje sutra nadajući se da će ubrzo svemu doći kraj a početak života jedne nove bulevarske komedije u pozorištu na Slaviji “Žena moga muža” s’ namerom da vratimo osmehe na površinu života .
Ali kao u bajkama, prepreka ima mnogo , s’ tim ovo pritajeno zlo je steglo još veću omču ne bi li dobri duh prosvetiteljskog naroda potpuno pocepao I potrzao . Užasno sam tužna a verujem u manipulativnost ka duhu nad materijom, te verujte mi igrala bi I pod kugom narodu, odgovornost umetnika je velika I duboka u vremenu industrije straha , takva je moja
…ali ovog puta je zabranjeno , adakta .
Verujte, tačno znaju sta rade I koje šavove šiju .
Jer gde nema umetnosti I kulture nema ni života, nema identiteta , nema duha …a tada nema ni glumaca.
-Mnogo ste radili proteklih godina, puno projekata, izmedju ostalog bili ste I izvrsni producent turske serije za televiziju TRT? Da nije bilo ove situacije trebali bi ste biti u Gaziantepu kako bi ste igrali u seriji ?
-Tačno u ovo vreme prošle godine u Beogradu se snimala turska serija “Melek” u režiji Cem Akyoldasa čija je sada već prva sezona već emitovana na TRT-u .
Da, istina u kontaktu sam sa svojim divnim partnerima iz Turske kao I sa Yunus Emre, sa kojima ću nastaviti saradnju čim globalno bude omogućeno . Vrlo je teško iz ove sada izmeštene situacije pričati precizno to mi teško pada jer sam vrlo tačna u iznošenju činjenica .
U kontaktu smo , planovi postoje za još jednu seriju kroz par meseci , čekajući uslove I nadam se da će mi biti omogućeno uskoro da odem.
-U pripremi je film “Ničiji” Cinnamon produkcije, igrate glavnu ulogu, o kakvom filmu je reč ?
-Film sa radnim naslovom “Ničiji” u režiji Ivice Vidanovica I scenariste Božidara Kneževica jeepska priča o izdaji, smrti, sudbini i ljubavi u kompleksnom vremenu Srednjeg veka, u vremenu gde narastajuća turska carevina guta sve pred sobom , donosi nova pravila i zakone.
Kažem da je reč o epskom filmu, jer po strukturi i razvoju dogadjaja, kao da je proizašao iz epske pesme (Pokosovski ciklus). Ljubav. Neverstvo. Osveta. Beg. Nova ljubav. Smrt. Sve su elementi epike. Savremenost i aktuelnost u ovom vremenu je psihološki pojam prisustva alter ega u obliku psa i preispitivanja prošlosti i svesti na nivou snova.
Film se snima u oktobru mesecu u Trebinju ,a begovske kuće u Mostaru i Počitelju su kao davno izgrađena scenografija za ovaj film. Trenutno se bavim dusom Mitre zaista težak zadatak, , filigranska uloga a doći do tog dela nje u meni je ogroman rad , znoj I nesanica na putu ka susretu. Čeznem da je upoznam kako diše .
Uloge poput Mitre su nesvakidašnji dar za glumca I hvala Božidaru Kneževicu koliki napor ulaže u osluskivanju tananih koraka ovog scenaria
.Ovaj film u sebi nosi suštinu ,ljubav .
–Čuli smo da ste prva glumica iz Srbije koja je igrala u Norveškoj ?
-Početkom marta meseca sam sa svojim kabareom- monodramom “Zašto baš on” po tekstu Zorana Božovica posetila srpsku dijasporu u Norveškoj.. Jelena Vasiljević me je pozvala da dodjem I s’ radošću sam prihvatila taj poziv da gostujem I u dva grada odigram predstavu . Sa Jelenom Vasiljević sa u pregovorima vezanim za nove projekte kao I za gostovanje predstave “Iza zatvorenih vrata” J.P. Sartre u nacionalnom pozoristu u Oslu , gde ce tekst Sartra biti preveden uz Jeleninu pomoc na norveski jezik a razmena kulture u energiji I dojmu Sartrove umetnosti kroz susret dve apsolutne razlicite nacije nadam se da će uroditi plodom .
-Predstava “Neispricano”, koja je doživela premijeru u Bdp I koprodukciju sa istom kućom je našla novi dom ?
-Predstava “ Neispričano “u režiji Vladana Djurkovića koja je dobitnik Sterijine nagrade za tekst Bozidara Kneževića ,je predstava za svaku preporuku. Ona nosi u sebi po meni sada već epohu nekog davnog Beograda I pozorišta ’90 u kojem sam ja stasavala svakodnevno kao devojčica . Ona je sada na repertoaru Obrenovačkog pozorišta zahvaljujuci Ivanu Jegoroviću direktoru koji je prepoznao “ono” pozorište koje nosi spokoj I rast gledaocu .
-Igrali ste Gipsy girl u australijskom filmu Alastair Newton Brown “Here be Dragons”?
-Divno iskustvo, odlična I vrlo istančana estetika filma , poput evropskog filma koji u sebi nosi ne sputanost , neku maglovitu emociju , fantastični Alastair koji ima savrsenu komunikaciju sa glumcima, izuzetno mi je prijao rad sa njim .
Kada možemo da očekujemo emitovanje sitkoma “Dodji juče” I serije “Klan”?
-Uskoro će emitovanje serija koje su snimane u proteklom periodu.
Početkom septembra cu biti u Pirotu ,serija “Beležnica” , fantastičan scenario Koste Peševskog , igram majku Koviljku I vremeplov koji ona nosi me potpuno dira I okupira u ovim danima , imam neku dozu naklonosti ka njojo i preteranoj brizi koju prava majka nosi svojim postojanjem .
OLIVERA MARINKOVIĆ
Oznake: Jelica Kovačević, Naj magazin, Olivera Marinković