OMEGA BLOK NAD EVROPOM

Svedoci smo dramatičnih dana na evropskom kontinentu. Crveni meteo-alarmi koji su se upalili širom evropskih prestonica — od Pariza gde temperature dostižu rekordnih 41°C, preko Rima, pa sve do Londona koji beleži nezapamćene junske ekstreme — nisu tek obično letnje osveženje u vestima, već ozbiljna zdravstvena pretnja. Izveštaji o desetinama preminulih od toplotnog udara i utapanja usled pokušaja rashlađivanja jasno ukazuju na to da se suočavamo sa anomalijom.

U meteorološkim krugovima, krivac za ovaj „toplotni zatvor“ ima vrlo precizno ime: Omega blok. Da bismo razumeli zašto se atmosfera doslovno zaglavila iznad naših glava, moramo ga podrobno anatomski rastaviti.

Šta je Omega blok i kako nastaje?

U normalnim okolnostima, vremenske prilike u Evropi diktira mlazna struja (jet stream) — brza, snažna vazdušna struja visokog intenziteta koja se kreće od zapada ka istoku na visinama od 8 do 16 kilometara. Ona funkcioniše kao atmosferska pokretna traka koja gura ciklone (kišu i svežinu) i anticiklone (sunce i toplinu), ne dozvoljavajući im da se predugo zadrže na jednom mestu.

Međutim, pod uticajem globalnog zagrevanja i slabljenja ove struje, ona povremeno počinje drastično da vijuga (meandrira). Kada se taj pojas vetra duboko iskrivi, stvara se specifična konfiguracija vazdušnog pritiska koja na sinoptičkim kartama ima prepoznatljiv oblik grčkog slova Omega.

Ta struktura se sastoji od tri dela:

1. Centralni greben visokog vazdušnog pritiska (anticiklon): Nalazi se u sredini (trenutno direktno iznad Zapadne i Centralne Evrope). On deluje kao džinovski, neprobojni poklopac — stvara takozvanu „toplotnu kupolu“ (heat dome). Vazduh u njemu se spušta, sabija i dodatno zagreva, dok oblaka uopšte nema, što omogućava sunčevom zračenju da maksimalno prži tlo. Uz to, ovaj sistem usisava vreo, pustinjski vazduh direktno iz Sahare.
2. Dva sistema niskog vazdušnog pritiska (ciklona): Nalaze se sa leve i desne strane ovog grebena (krila slova $\Omega$). Trenutno su pozicionirani nad Atlantikom (blizu Portugala) i na krajnjem istoku Evrope.

Reč „blok“ u nazivu je ključna. Ova tri sistema se međusobno zaključavaju i stvaraju atmosferski saobraćajni špic. Vreme se doslovno ne pomera danima, pa čak i nedeljama.

Kada se javlja i koliko puta godišnje može da se ponovi?

Omega blok nije vezan isključivo za jedno godišnje doba, ali njegove posledice drastično variraju u zavisnosti od meseca u kojem se formira:

• U proleće i leto: Donosi ekstremne, dugotrajne toplotne talase i suše (poput ovog koji sada preživljavamo).
• U jesen i zimu: Ako se formira zimi, donosi periode ekstremne, suve hladnoće i takozvane „ledene talase“.

Učestalost: Na nivou jedne godine, stabilni Omega blokovi se u proseku uspešno formiraju između 2 i 5 puta iznad evropskog kontinenta. Većina njih traje relativno kratko — od 3 do 7 dana, nakon čega mlazna struja uspeva da probije blokadu. Međutim, svedoci smo da usled klimatskih promena ovi blokovi postaju znatno stabilniji i tvrdoglaviji, pa mogu ostati zaključani i duže od dve nedelje, što dovodi do katastrofalnih zdravstvenih i ekoloških posledica.

Kada stiže spas?

Najutšnija vest za sve građane i zdravstvene sisteme jeste potvrda prognostičara da se ovaj atmosferski štit konačno lomi.

Od 1. jula očekuje se potpuno slabljenje i pomeranje ovog sistema, što otvara vrata osveženju sa Atlantika. To znači da se vraćamo u okvire umerenog, normalnog leta koje priliči našem podneblju — sa prijatnijim temperaturama i preko potrebnim padavinama, čime će se prekinuti ovaj opasni ciklus koji je ozbiljno ugrozio hronične bolesnike, ali i radnu sposobnost celokupnog stanovništva Evrope.