Breaking

Rođena pod srećnom zvezdom

Život priča / 15/07/2023

Znate li priču o Vesni Vulović – stjuardesi JAT-a koja je čudom preživela pad sa 10 620 metara.

Beše to hladna zima, pogotovu na severu Evrope. Sreda, 26. januar 1972. godine. Iz Stokholma, pa u Kopenagen sleteo aviona Jugoslovenskog aero transporta (JAT-a). U Kopenhagenu je bila smena posade za sledeći let, destinacija je Zagreb. Došlo je do „greške“, one da je nazovemo administrativne, koja se dešava i svakodnevno u običnom životu, zamena imena. Vesna je zamenila Vesnu. Dvadesetdvogodišnjoj Vesni Vulović, stjurdesi sa stažom od osam meseci, saopšteno je da treba da poleti umesto istoimene koleginice. Ta „greška“ promenila je njen život i srećom, nije ga okončala.

A tog januarskog dana sve je nekako „mirisalo“ na nekakvu nesreću. Tako se Vesna u jednom od retkih intervjua koje je davala, prisetila  – Pamtim doručak sa Ratkom Mihićem, koji je non-stop pričao o svom sinu i ćerki, kao da niko drugi nema decu. Kao da je osećao da ih više neće videti“.

Svi članovi posade su slutili na nesreću, osim nje. Vesna je bila  srećna, jer nikada do tad nije videla Kopenhagen.

Avion je poleteo u svoj poslednji let. Kada je preletao iznad Srpske Kamenjice u ondašnjoj Čehoslovačkoj, na visini od oko 10 620 metara došlo je do eksplozije. U avionu je bilo 28 ljudi i niko, osim nje, nije preživeo. Jedni kažu da je u pitanju podmetnuta bomba, drugi pak da je češka protivvazdušna odbrana greškom oborila letelicu. Istraga je pokazala da je do nesreće došlo nakon što je eksplodirala bomba koja je bila podmetnuta. Od tada i postupak ulaska u avion u mnogome je promenjen uvođenjem veće kontrole. Bilo kako bilo, ishod je isti – svi putnici su poginuli na licu mesta. Svi, osim jednog člana posade, Vesne Vulović. Sedela je vezana na zadnjem sedištu ekonomske klase, u repnom delu JAT-ovog DC 9. Kada se avion raspao nakon eksplozije, deo u kom se nalazila stjuardesa ostao je spojen za toalete i pao je na snegom pokrivenu planinu. Tog dana, ali i mnogo dana kasnije, cela planeta bila je preplavljena vestima o Srpkinji koja je preživela pad sa visine od 10 kilometara. I mnogi stručnjaci aerodinamike, aviotehnike te razne komisije, pokušavali su da odgovore na pitanje, kako je Vesna ostala živa nakon pada sa te visine? Pored konstatacije da je repni deo aviona najsigurniji za preživljavanje, da je presudno bilo što je bila vezana za sedište… čini se da je najbliža činjenici ona izreka kojom merimo nečiju sreću – da je Vesna Vulović rođena „pod srećnom zvezdom“.

Našao ju je šumar Bruno Henke, u olupini aviona koji je bio razasut u snegu. Vulovićeva je slomila levu ruku i nogu, tri desna rebra, dva lumbalna pršljena… Nakon nekoliko operacija i višemesečnog oporavka, ona se vratila u JAT, ali više nije radila kao stjuardesa. Posle oporavka, kroz ceo život, znala je da savetuje i pomaže ljudima koji su se žalili na neku tegobu. Naravno, i ne treba posebno isticati da oni nisu „prošli životnu priču“ koju je Vesna živela i proživela. Tako joj se jednom prilikom neka gospođa požalila, onako u prolazu, kako je boli noga uvek pred promenu vremena. A o onome kakav je Vesna ličnost govori to što je nakon svih njenih preloma i povreda ništa ne boli, i kako je „ponekad, pred neku veliku promenu vremena, samo svrbi desna ruka. Ona koju nije lomila. Čudno, zar ne?“

Vesna 40 godina nakon nesreće nije dala ni jedan intervju, a među odbijenima su i britanska televizija BBC, kao i poznata američka novinarka Opra Vinfri. Pristala je da da intervju za jednu dansku televiziju, jer za tu zemlju vezuje svoje najlepše 22 godine u životu. Upisana je i u Ginisovu knjigu rekorda, i to velikim slovima – kao jedina osoba na planeti koja je preživela pad sa 10 000 metara bez padobrana. Titulu je primila od Pola Makartnija člana legendarnih Bitlsa. I evo, skoro pedeset godina, Vesna je jedina upisana na stranici Ginisa sa ovakvom „životnom pričom“.

Naš superheroj, Vesna Vulović (66), preminula je u decembru 2016. godine, u malom stanu od tridesetak kvadrata, koji je dobila od JAT-a, i gde je skromno provela ostatak života posle penzionisanja početkom devedestih. Svakog januara dva puta je slavila rođendan: pravi 3. januara i drugi, slučajni, 26. januar, jer je verovala da ju je Sveti Sava sačuvao.

Spread the love

Oznake: ,



Olivera Marinković




Previous Post

SLADOLEDI IZ KUĆNE RADINOSTI

Next Post

Letnja kafa





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

SLADOLEDI IZ KUĆNE RADINOSTI

Omiljena poslastica u ovim vrelim danima je svakako sladoled. O njemu smo pisali u ranijim postovima Naj magazina    (https://najmagazin.com/2022/08/22/dezert-bogova-sladoled/), ...

13/07/2023