RADUJEM SE ŽIVOTU!!

Spisateljica Ksenija  Krkljuš, iz Novog Sada je svoju   životnu priču, podelila sa čitaocima Naj magazina:

-Moj  život je tekao,  uobičajeno,  sve do trentuka dok nisam doživela kliničku smrt kao devojčica. Posle tog iskustva, od  12. avgusta 1965. godine, počela sam razmišljati o životu, na drugačiji način. Ali znate kako je? Kada ste dete, morate da slušate roditelje, u školi ste morali slušati, kasnije supruga…Moj život je    ponovo tekao uobičajenim tokom, sve  do 1980. godine, dok se nisam razbolela. Tek kada sam se razbolela od kracinoma na grliću materice, moj jedini san je bio da živim još samo malo, bar zbog dece.  Starija ćerka je tada imala svega sedam godina,  mlađa ćerka pet godina. Onda sam se odjednom setila svog  sna, i rešila sam da se molim. Kako da se molim, pa ja ne znam da se molim?

*

Ono što mi je prvo padalo na pamet sam izgovarala u sebi. Iskreno se moleći da samo živim još malo da bih mogla da dočekam da mi deca porastu. Uz tu molitvu iz srca, setiš se neke biljke, da postoji,  neke trave koja mi može pomoći. I onda sam pronašla kantarion ulje za spoljnu upotrebu. Koristila ga 42 dana i posle toga sam ozdravila. Svaka bolest je bila jedna opomena, ali ponekad je potrebno da vas nekoliko puta nešto  „mlatne po glavi“, da bi mi shvatili zašto smo ovde. Treba da shvatimo, da kada smo zdravi, potrebni smo sami sebi, i da onda sa još više ljubavi možemo pomoći i drugima.

*

*91-ve godine dobila sam ponovo opomenu. Dobia sam tumor na griću matericie a 96-te drugi. Od hormonalnih terapija koje sam pitala, ugojila sam se. Imala sam 88kg, a doktori su hteli da mi izvade sve reproduktivne organe. Tada sam čula za biljku aloja, i rešila da pokušam sa njom.  Znate, u Bibliji se spominje pšenica, ona nas hrani, maslina, koja nam daje harmoniju, groždje da nam razgali dušu, ali se spominje i aloja. Pokušala sam još i to da pijem, da vidim šta ću uraditi sa svojim životom.  Kako sam to počela da pijem, na Svetu Petku, 27. oktobra 97-me godine, odjedamput su se u mom životu desili neki neobični snovi. Shvatila sam da nisam sama na svetu, shvatila sam da treba da se sklonim samoj sebi sa puta, i da pustim ono unutrašnje biće da ide ispred mene.

*

Taj unutrašnji glas koji imamo svi mi, mogućnost da ga čujemo i ja sam čula.  Jako sam bila srećna da sam imala hrabrosti da poslušam taj glas. Šest i po meseci sam pila aloju, i Bogu hvala, tada sam ozdravila. Znate, život jednog čoveka počinje iz ljubavi, a i ljubav je najveći pokretač koji nas vodi kroz život. A često zaboravimo, da volimo sami sebe…Zašto prvo sebe? Nisu nas učili da volimo sebe, učili su nas da cenimo I poštujemo druge  i slušamo sve oko sebe.

Ali, ako ne volite sebe, onda nemate unutrašnju snagu u sebi, vi ne možete da zračite, da širite ljubav kao svetlost…a,  ta jedina božanska ljubav je nešto što nas pokreće.

*

Iznenada sam počela i sa pisanjem. I to tačno 14. novebra 1999-te godine i posle 20 godina sam završila petu knjigu 14. novembra 2019. godine. Počeli su da mi se javljaju i neobični snovi ili snovidjenja. Trebalo je dobiti dar da nešto napišete, i to vam je dar iz Kosmosa.

A onda vam treba hrabrosti da to i zapišete, a kada ste to zapisali, potrebna vam je još veća hrabrost da podelite sa drugima. Koliko je meni trebalo hrabrosti da se suočim sa samom sobom, to samo ja znam. Koliko godina, meseci, čak i  više decenija sam plakala, molila sam se Bogu da mi pomogne.

Ali, sa skoro sedamdeset godina, znam da sve što sam dobila, to je bio dar  od Boga. To me je dovelo do toga da naučim nešto i da danas mogu to iskustvo da podelim sa drugima.

*

Koliko snage treba za novi početak? Koliko verovanja treba da vas sutra čeka nešto novo? Vreme je nenadoknadivo. Ja sam jako srećna da sam napisala te knjige koje jesam i da sam danas tu da svojim znanjem, iskustvom, ljubavlju, verovanjem da širim ljubav, nadu i veru. Preneti drugima ono što znate, i pomoći drugima san koji oni žele, to je put kojim idem. Svojom knjigom

Ustani pre nego što padneš sine moj sam zaokružila svoje spisateljstvo.

Svakoga dana se zahvalim Bogu što sam danas tu, što sam dobila dar i bolest, kliničku smrt…Još jedno iskustvo mi je bilo dragoceno u vreme korone, kada su ljudi umirali od nje.

Imala sam snovidjenje, da stojim u redu, medju ljudima, koji su lepo obučeni, nasmejani i negde idu. Čula sam glas:

“Ksenija, nije tvoje vreme došlo. Okreni se i idi dalje,   i pusti da oni prodju“.

Ne znam da li je i tada bilo odredjeno da umrem, ali, svesna sam tog iskustva.

I još jednom sam imala iskustvo. Kada sam napisala knjigui Iz početka, osećala sam da sve imam u životu, ali da nemam samu sebe u sebi.

Htela sam da napustim ovozemaljski svet, jer i pored dece, unučića koje sam imala i neizmerno  volele, nisam imala ništa u sebi. Osećala sam da kad sam, (posle muževljeve smrti), da sam svuda višak, da oni imaju svoj život, i da idu svojim putem. Onda sam opet čula glas:

„Ksenija, idi kući pročitaj svoju knjigu Iz početka. Hoćeš ljudima da pomogneš da idu iz početka, a ti si sada 28. juna 2008. spremna da napustiš ovaj svet. Otišla sam kući i ponovo sam čitala svoju knjigu i sutradan sam se zaljubila!

Znate kad kažete da vas je ljubav pogodila kao „grom iz vedra neba“. Eto, to se i meni dogodilo i u svojoj 50-oj godini, a  čovek je imao 60. godina, zaljubila sam se  kao udovica i jako lepo živela tu svoju novu mladost.

Iz ljubavi smo nastali, ljubav nas pokreće, ljubav je sve ono što nam u životu treba, Ako nemate unutrašnju ljubav, koju ne možete da podelite sa drugima- kako, onda da ulepšate ovaj život? Pri tom,  ne znamo dokle ćemo živeti, i  kako onda živeti dalje?

Svakoga dana zahvalim se što sam danas tu, i što neka moja reč, izgovorena ili napisana, može nekog drugog da  uveseli, možda će nekog drugog usrećiti- to je neprocenljivo bogatsvo!

Pitaju me ljudi:

-Dobro Ksenija, napisala si pet knjiga, za dvadeset godina, koliko novca si dobila od toga?

-Pa skoro ništa -glasi moj odgovor.

Pa ko može da plati dvadeset godina pisanja? Kada vas noću budi da pišete? Pa, ne može niko. Ali iskreno se nadam da ovih par stotina primeraka, koje imam kod kuće da ću uspeti  nekome i da prodam. Iskreno se nadam, jer kada slušam na audio formatu, ne mogu da osetim dušu pisca, dok ne držim knjigu u svojim rukama.

Verovatno je mojim knjigama lepo, pa neće da odu od mene.  Imam samo tu poslednju Ustani pre nego što padneš sine moj . Tu sam da služim na radost sebi samoj. Kako sebi samoj?

Pa kad sam ja danas srećna i ispunjena radošću, onda ja koliko mogu da pomognem nekom drugom, da i on bude srećan, da bude radostan.  Ono što nam je u duši, mi to možemo da širimo, da delimo. A kada smo mi zamišljeni, bolesni, tužni, mi nikom drugom ne možemo dati

Život je samo jedan, i  treba ga živeti punim plućima, radovati se današnjem danu, jer nam je pružena šansa da nešto promenimo u svom životu. A pogotovu kada dotaknete duše drugih ljudi i kada njima ulepšate život, i kada im pomognete da shvate, da je život samo jedan trenutak.  Da se život ne sastoji samo od odlaska na posao, u školu, podizanja porodice.   Ono što nam je svima isto dato  je vreme.

Moju knjigu možete poručiti po promotivnoj ceni ako mi se obratite putem mejla: ksenija. krkljus@gmail.com ili da mi pišete putem Facebooka u Mesnger. Veliko mi je zadovoljstvo da mi se pružila šansa kao običnoj ženi, da svoje iskustvo podelim sa svima vama, i neizmerno sam zbog toga srećna.

pribeležila Oivera Marinković