MUZIKA JE ZA MENE I EMOCIJA I ZABAVA

 Od ranog detinjstva je pokazivala talenat za pevanje. Zbog toga su je neki zvali i „čudom od deteta“. Hrababro je koračala pevačkim stazama iako je njena porodica bila protiv toga. Bila je uporna i istrajala u tome. Kockice su se nekako i same složile da svom imenu doda i ono Elektra…Današnji gost Naj magazina je Ivana Elektra, koja nam priča o tome kako je tekao njen muzički put.

Potičete iz muzičke porodice. Ko je prvi zapazio Vaš muzički talenat?

Mama je prva čula neko moje pevanje i kaže da sam pevala čudno zrelo. Kasnije sa 5 god tatine kolege muzičari,  a kad sam imala 7 godina naš klavirista Nikola Rackov me je čuo i rekao: “ Ovo dete ima takav sluh, daš joj  intonaciju , iste sekunde hvata ton…”

Kojom stazom su išli Vaši dalji muzički koraci?

Krenulo se sa pevanjem uz pratnju tatinog orkestra. Kao sedmogodišnja devojčica sam bila pozvana da pevam sa Biljom Jevtić u Domu vojske u Nišu jer su me čuli neki ljudi.  Dobila  sam honorar kao prava pevačica, a mojim roditeljima su bile plaćene dnevnice što su me doveli. Obećavalo je sve,  dok nisam odlučila da pevam domaći i strani pop u svojim tinejdžerskim godinama. Do tada sam pevala na slavljima- stave me na stolicu da se vidim jer sam bila jako mala.  Zvali su me “čudom od deteta”, mala Lepa Brena i sl. Jednom je na nekon takmičenju,  sveštenik koji je bio član žirija,  rekao da ako ne pobedim da to nije pravda.  Pobedila sam s pesmom „Svilen konac“.   Dugo sam pevala pop, apsolvirala na Pravnom fakultetu  i onda zbog  zarade ponovo se vratila na folk. Pevala sam  neko vreme I  po Bosni …

Koliko Vam je značilo pevanje?

Pevanje mi je bilo sve! Zbog toga sam bila sa roditeljima u lošim odnisima, ali I raskinula vezu.  Pevanje  mi je odredilo život i bilo jedina radost. I izbor partnera, oca moje ćerke odredilo je pevanje. Naime on je bio menadžer i pomislila sam biće mi dobar saputnik.

A onda su krenuli festivali?

Prvi festival Radija S, Budvanski, ponovo pop muzika, nastupi sa Sašom Kovačevićem sa pop muzikon po Bg-u  i onda ponovo folk jer sam tako bolje zaradjivala.

Kada ste odlučili da svoje ime zametnite umetničkim, Ivana Elektra?

Prve profesionalne fotografije mi je uradio Dejan Milićević i on je insistirao da imam neki nadimak jer je rekao je da imam malo drugaciju energiju. Naime , u istom danu rodjaka Magdalena mi predložila Ekektra,  a uveče Dejan Milićević je reekao da je to, to! Čudesno. Na žalost, tog dana  javili su mi da je   umrla kuma koja me krstila kao Ivana… Sklop svega govorio je da je nešto suđeno- Elektra.

U dogovoru za ovaj razgovor, rekli ste mi da idete na put. Gde ste sve bili ovog leta?

Putovala sam sa ćerkom da bi  smo bile zajedno-ovog leta na moru kao i prethodnih 18.. Ja sam bila na Santoriniju a ona sa društvom u Crnoj Gori.  Htela sam da za Veliku Gospoinu  obidjemo i neke manastire. A mnogo privatnih veselja kod nas i po Evropi.  Ovog leta sam radila, I u Beogradu.  Pevam na jednom malom splavu gde su  gosti najjaci sklop – ni Kusta ne bi mogao da režira šta se  tu nekada  dešava. Šampanjac se obožava i peva po pet puta …

Imate li  tim ljudi koji radi sa Vama?

Nemam.  Menadžere, pomoćnike, stiliste, kompozitore, tekstopisce, zapravo sve to imam u sebi. Volela bih da mi neko ugovara  velike nastupe jer je Šampanjac ovog leta mega hit.  ali još nisam srela menadžera a da je dobar čovek koji vidi u meni pevača raznih muzičkih pravaca. Treba da bude I odgovoran   profesionalac, donosilac  ozbiljnih honorara. Do sada su  njihovi predlozi  za mene nepristojni, pa se povučem  i sama sam sebi sve. Ma,  zašto da ne?

Vi ste pop folk pevačica. Da li je to ono što prija vašem pevačkom senziblitetu, ili čekate da neka pesma preokrene Vašu karijeru?

Moj senzibilitet je moja balada Glumica  Pevaj Srbijo i želim još jednu neobičnu svetsku a našu,  neku novu ,  vokalno najjaču, etno -house pesmu,  kakvu niko nema. Do kraja septembra će izaći  jedna nova,  ali prilagodjena trendu. To je kao posao trgovca! Voliš da prodaješ neke vredne npr . ručno izradjene unikatne, autenticne stvari ali moraš i da živiš od nečega, pa ćeš prodavati  neke trendi haljinice da se ne bi zatvorila radnja.

Oni koji su bili na Vašim nastupima, kažu da znate veliki broj pesma i da rado izvodite pesme svojih kolega. A svoje?

Kažu Miroslava Ilića pevam, ne ko da sam mu ćerka.  nego ko da sam mu sin,   kako ga “skinem”.  Pevam sve živo: novo, staro , što starije,   od mojih traže po 100 puta Šampanjac, Lomi mala, Srce moje, nekada Pakleno sam sexi.   Ne namećem ništa svoje,  dok mi ne traže. Ono što je sigurno sa mnom je provod čudesan od energije i ludila…

Uradili ste i jednu patriotsku pesmu, sa prelepim spotom. Koliko volite da svoje pesme pretočite u priče?

Pevaj Srbijo ima neku prejaku reakciju, kada je pevam ali ni nju ne namećem… Mnogo ljudi plače kad čuje tu pesmu koja je slučajno u godini veka ipo crkve Sv Ilija koju spominjem i nastala. Iskrena je od prvog do poslednjeg stiha i smatram da sam stvorila jednu umetnost za dobrobit, da ostane posle mene.  da se  moje potomstvo ponosi.  Da se zemlja blagoslovi, voli, da se otac,  majka, svetinje, izvori vode poštuju, vole, to je suština pesme.  Ja sam retka kantautor žena i Bog mi je darovao divne stvaralačke talente. Kreatorske, dizajnerske, kompozitorske, literarne…

Opstati i trajati na muzičkom nebu nije baš uvek lako. Ko Vam je bio uzor i kojim pravcem želite da ide Vaša karijera?

Brena je kriva za sve-zbog nje,  te štras haljinice.  Mnogo sam je volela. Madona dok nije pobesnela. Usniju sam volela da slušam jer je bila posebnog glasa i divne duše. Sada rado pevam Bekutu, Vesnu Zmijanac.  Volim te čiste glasove.

Izgleda kao da ste osoba „britkog jezika“, ali i mekog srca i romantične duše. Hoće li uskoro biti neke balade ili ženske pesme ili šta sve spremate Vašoj publici, kada prodje leto?

Ja nisam opstala u medijima jer šta smo posebno čuli od pevača? Šarmantna ko Lepa Lukić kad priča, Aca Lukas koji peca ovih dana, ko je gledao, uvek me iznova nasmeje.   Ko najbolje peva on ne“ jaše “ po tv – u pričajući. To su Čola i sl. Da mogu volela bih karijeru pola ko Brena pola ko Željko Joksimović u jednoj. Tu bih se našla. Malo da letim po bini,  skačem, okicama kres, a malo da pevam balade ko Joksa… I to bih bila ja!  A ja uskoro izbacujem rumbu, Balkan folk… muzika je za mene i emocija i zabava… Ono što znam- pevaću! Obučena ovako ili onako, da li sam po emisijama ili ne, na terenu to ne umanjuje i ne uvećava moju vrednost. Ljudima je sa mnom sreća i meni sa njima. To vidim i osećam  dok pevam.

Olivera Marinković