LJUBAV ČINI ČUDA

Zbirka pesama „Ljubav čini čuda“nastala je  plod rada, novinarke, kompozitora i tekstopisca Olivere Marinković.  Autorka je želela da skupi na jednom mestu objavljene pesme pisanih u poslednjih pet godina, za domaću (pop i narodnu) muzičku scenu. Saznajemo kako je ova autorka počela zapravo da se bavi pisanjem pesama.

-Bilo je to zaista davne 1986. godine. Došla sam da intervjuišem tadašnju poznatu grupu u kojoj je moj bliski prijatelj bio klavijaturista. Bend je “pravio pesme“i prodavao ih.  Mučili su se oko teksta, a ja sam im ponudila pomoć iako to do tada nisam radila. Pisala sam pesme za svoju dušu i objavljivala ih u tada poznatim časopisima „ČIk““ I „Zum reporter“. Iako o tome ništa nisam znala, brzo sam se snašla i napisala  im celu pesmu. To je bilo moje “vatreno krštenje“. Nisu me potpisali, ali sam od njih dobila fantastičan honorar, koji smo s radošću zajedno potrošili. I ono što je najlepše u svemu, tu pesmu je otpevala grupa koja je bila na vrhuncu popularnosti, tako da svoju prvu pesmu i dan danas čujem na radiju često.

Od tada do sada napisala sam mnogo pesma, koje su uglavnom nagradjene. Bilo da je Olivera, kao autor dobijala nagrade, bilo  muzičari koji su ih izvodili njene pesme.

A kako je išlo sa komponovanjem?

Zagovornik sam teze da se sve može kad se hoće i da se u životu ništa ne dešava slučajno, pa tako ni moje komponovanje.

Svako zlo ima svoje dobro i svako dobro ima svoje zlo. U to vreme, a i to je bilo davnih dana, saradjivala sam sa jednim kompozitorom, koji kada sam mu dala tekst rekao mi da je „nemoguća misija“da ga uklopi sa muzikom.  Da ne upotrebim teže reče koje je on tada izgovorio. Imam osnove muzičkog obrazovanja, dovoljno da znam šta hoću od teksta, ja sam napravila muziku, pokušavajući da demantujem tog “muzičkog stručnjaka” i za taj moj trud dobila I nagradu na „Moravskim biserima“.

A , ostalo se već uklapalo samo od sebe i svakom novom pesmom dešavale su se nove saradnje i krug saradnika se širio iz dana u dan.

Koje i kakve  pesme sadrži ova knjiga?

Vremenski sam se ograničila i u knjigu stavila samo ono što sam muzički uradila i što je objavljenjo javno u poslednjih pet godina. Ima i nekih neobjavljenjih, ali su i one u pripremi. Nekima sam bila zadovoljna, kako su otpevane, nekima nisam, i baš to nezadovoljstvo je nešto što nas tera napred i u “nove radne pobede”i ja sam zahvalna na takvim situacijama. One su uvek prilika za rast i razvoj.

Da li to znači da ste u studiju i da radite?

Zista volim muziku i nju nekako živim. Napišem  tekst, počnem da ga pevušim, kombinujem i ono što mi se najviše dopadne,  postavim kao konačnu notnu verziju. Uvek sam u studiju sa nekim svojim saradnikom, dogovaramo se, jer koliko god i kako god se činilo da pevač nosi pesmu, to je timski rad i mnogi ljudi učestvuju koji se „ne vide“, u njoj.

Autor ste i  potpisujete scenarija u muzičkim spotovima?

Joj, da, to je kao šlag sa jagodicom, za kraj. Uživam u realizaciji spotova, pisanju scenarija i maštanju kako da pesma bude prezentovana slikom, jer neki kažu da ona vredi više od  hiljadu reči. To mi je poseban izazov u kome uživam. Mnogo scenarija sam napisala za spotove za mnoge poznate pevače, i radujem se svakom novom kao da je moj. Volim one „umivene“slike, lepe predele, sve ono što bi kao gledalac sa uživanjem gledala. Sreća  je da ne umem da ih sklapam, jer bi se svakako i u to umešala. (smeh)

Volite li da dobijate muzičke nagrade?

Kratko i jasno- da! Ali, to slatko zadovoljstvo, traje par dana a onda nastaje obaveza da budete bolji sutra, nego što ste bili juče i tu je novi izazov i zadatak koji pred sebe postavljate.

Kako uspeti  kao tekstopisac i uopšteno u muzičkom svetu?

Radom. Nema druge čarobne formule koju bilo ko može da vam pokloni ili da. Ili imate talenat, ili ga nemate. Ali, i on mora da se neguje, da se radi na njemu, dogradjuje, usmerava,  inače ništa od trajanja i dužeg bitisanja na muzičkom nebu.

Koliko mislite da ima zanimljivih, mladih i novih  lica na našoj muzičkoj sceni?

Ima ih i to me raduje. Mi smo talentovana i lepa nacija. Kod mene često dolaze mladi tekstopisci sa željom da uspeju. Mnogo kockica treba da se poklopi  da bi se dobila dobra pesma. Zaista rado pomažem mladima, da napišu svoju pesmu da bude za pevanje. Mnogi su talentovani, ponvaljam, ali treba da znaju da nije svaki lepi tekst za pesmu.

U knjizi je pesma „Srbija“?

Da,  sa mnogo vere i nade, čekam da dodje do terase Skupštine gde će se pevati kada dočekujemo naše sportiste. Pesmu su otepevali poznati, spot je uradjen, reči imaju dubinu, i zaista očekujem da će postati himna sportista i koja će slaviti njihove uspehe. Naši sportisti su naši ambasodori u svetu i mi smo jako ponosni na svaki njihov uspeh.

Gde se može naći knjiga u prodaji?

U pregovorima sam sa jednom izdavačkom kućom koja ima nebrojeno knjižara u Srbiji i inostranstvu. Za sada, knjigu možete poručuti preko  sajta www.oliveramarinkovic.com

Za sada je imamo na stanju, s obzirom da je izašla nedavno. Možete je kupiti i sa CD, na kome se nalaze neka od mojih muzičkih ostavarenja ili bez. To je poklon mojim čitaocima, da čuju kako izgledaju tekstovi u kombinaciji sa muzikom. Takodje, knigu možete naći u  tvrdjem ili mekšem povezu. Kako Vam volja.

Bavite se i organizacijom kulturnih dešavanja?

E, tog posla sam se zaista uželela. Poslednje dešavanje je bilo u UK “Vlada Divljan” 28. 2. 2019. godine, jedno fenomenalno i značajno predavanje. Zbog situacije sa koronom, svi smo postali inertni, ali u pregovorima sam sa jednom glumicom, da krenemo u obilazak Srbije, sa njenom autorskom predstavom. Radujem se tome, i očekujem radno proleće i leto.

Spremate  li  nešto novo?

Da, dobila sam ekipu novih radnih i vrednih saradnika, sa kojima radim na novim muzičkim numerama. Upravo radim na jednom kolu, za koje sam sigurna da će i te kako imati širi odjek medju publikom, zbog tematike. A, što se tiče knjiga, s obzirom da imam dugu karijeru novinara, rešila sam da neke intervjue sa ljudima koji su istaknuti u svojoj profesiji, objavim, milsim da bi to bilo interesantno mladjim generacijama. Uspela sam da ih sakupim,  mada su već papiri požuteli, ali ću ih preštampati i sačuvati od zaborava svakako.

Vanja Rodić Radovanović