Ako imate više od 50 godina i želite da smršate, ovi saveti će vam pomoći, pre svega da smanjite obim struka:
Mršavljenje nakon pedesete godine mnogim damama a I muškarcima postaje sve teže jer kako starimo brzina metabolizma se usporava zbog gubitka mišića. Više mišića povećava brzinu metabolizma. Manje mišićne mase smanjuje brzinu metabolizma – je pravilo, a naglašava se da ‘ženama gubitak kilograma posle pedesete takođe može biti teško zbog hormonalnih promena koje se događaju pre i nakon menopauze’.
Počnite sa treningom snage-Dižite tegove sa trakama koje pružaju otpor. Ovo pomaže da smanjite gubitak mišića, a s njim i metabolički pad
Pijte više vode- Voda pomaže celokupnom organizmu, a omogućava hrani da lako putuje kroz metabolizam. Iako se smatra da treba piti 8 čaša vode dnevno, svako od nas ima različite potrebe i potrebe za tečnošću mogu zavisiti i od i spoljne temperature (kad je vruće treba nam više tečnosti) i o vašem nivou aktivnosti (ako se puno znojite). Tečna hrana poput supa variva, voća i povrća takođe pomaže da se osećate sitima s vrlo malo kalorija, Muškarci bi dnevno trebalo da piju oko 3,7 litara tečnosti, a žene oko 2,7 litara.
Ne zabušavajte s kretanjem- Kardio vežbe ne samo da održavaju srce u formi, već pomažu radu metabolizma. Koliko dugo traje ovo povećanje može varirati od nekoliko sati do nekoliko dana, ali uopšteno što je intenzivniji trening to metabolizam duže vreme bolje vari hranu.
Odrasli bi trebali da rade kardio trening od 150 minuta nedeljno. Smanjite unos dodatnog šećera. Često konzumiranje slatkiša može doprineti gojenju jer ‘dodati šećer stvara dodatne kalorije, ali ne pruža hranjive materije.
Većina nas uživa u slatkišima, ali s njima je lako preterati. Dnevna granica unosa dodanog šećera je 25 grama, a to podrazumeva I gazirana pića koja vrve od dodatog šećera. To bi trebalo da bude prvi korak kod ograničavanja unosa dodatnih kalorija. Jer se ‘šećer u tečnom obliku brzo apsorbuje, uzrokujući značajan porast insulina kako bi se šećer u krvi održao stabilnim. Kad je insulin visok, telo ne koristi dobijene masnoće za stvaranje energije nego ih pohranjuje’,
Povećajte unos vlakana-Obroci sa zastinom hranom duže održavaju osećaj sitosti kod čoveka, što može sprečiti preterano jedenje nezdrave, visokokalorične hrane. Vlakna dolaze iz neprerađene celovite biljne hrane: leće, voće, povrće, celovite žitarice, orašasti plodovi i semenke. Hrana bogata vlaknima održaće nas sitima duže od one koja ne sadrži vlakna. Žvakanje ove celovite biljne hrane traje duže od jedenja prerađene hrane, a to dodatno vreme omogućuje mozgu da prepozna osećaj sitosti pre nego što se prejedemo.
Oznake: Naj magazin