Breaking

UVEK IMA PROSTORA ZA DALJE USAVRŠAVANJE

Intervjui / 17 januara, 2022

Svoju pevačku karijeru Danica Krstić, započela je sa svojih 6. godina. Svoj prvi javni nastup imala je 2004. godine, u dvorani „Šumadija“sa  Biljom Krstić,  koja neguje tradicionalnu muziku. Tada se predstavila pesmom „Puče puška“. Ona studira, peva i voli etno muziku, i želi da očuva tradicionalnu baklansku i srpsku muziku. Evo, šta je Danica Krstić rekla za čitaoce Naj magazina:

 

Ušli smo u novu godinu, pa nas interesuje da  li ste od onih osoba koje svode račune i da li ste zadovoljni svim onim što vam se desilo u poslu i karijeri u prethodnoj  godini?

 

Pre svega bih čestitala čitaocima i magazinu praznike!!! Želim Vam svima puno zdravlja, sreće i berićeta i da nam svima 2022. godina bude mnogo bolja nego što su bile prethodne godine. Konstantno pokušavam da saberem utiske, jer mogu da pretpostavim da nikome nije bilo lako u poslednje dve godine od kad je krenula pandemija COVID 19, izgubili smo nažalost mnogo dragih i bliskih ljudi, tako da ni mene cela situacija nije zaobišla, ali sa druge strane bilo je i lepih momenata i to je definitivno nešto što me je vraćalo na kolosek i davalo motivaciju da nastavim da se borim za svoje ideale.

 

Kako ste i šta radite?

 

Ja sam Bogu hvala dobro, trenutno kujem planove za nove projekte, kako one vezane za etnomuzikologiju, tako i one muzičke.

 

Trenutno se bavite promocijom Vaše nove pesme.  Šta bi ste nam rekli o njoj, ko su Vam saradnici, kako je nastala…

 

Muziku, aranžman i tekst je radio Dejan Vukčević, snimali smo kod Aleksandra Sofronijevića u studiju, miks i mastering je radio Ivan Lekić, a muziku je snimio orkestar Dejana Vukčevića, dok je pesma izdata za PGP RTS. Dejana sam upoznala na jednom od nastupa, ali smo vremenom postali prijatelji i krenuli da se družimo privatno. Pre možda godinu dana smo sedeli i pili kafu,  kada mi je dao da poslušam demo pesme, koja je sada napokon ugledala svetlost dana. Naravno,  mojoj sreći nema  kraja, jer smo uložili mnogo vremena i truda, pre svega Dejan koji je vredno radio na tome da se pesma što bolje poklopi sa mojim pevačkim senzibilitetom i da kada je izvodim da se osećam prijatno. Naš cilj kroz ovu saradnju je da se nastavi pisanje i izvođenje pesama u duhu tradicionalne muzike i da radijska praksa kakva je bila nekada na Radio Beogradu nastavi da bude vitalna.

 

Da li je to mali iskorak za Vas s obzirom da se bavite etno muzikom. Ovo je ipak ljubavna pesma…i da li će je pratiti i spot?

 

Ne vidim tematsku sadržinu pesme kao bilo šta što odstupa od već ustaljene prakse srpske tradicionalne muzike, jer kao što znamo najveći broj pesama iz naše tradicije pripada lirici, naravno imamo i mnogo epskih pesama, ali one uz koje su se ljudi zabavljali,  nekada su bile najčešće lirskog karaktera. Spot je izašao isto kad i pesma, a čitaoci ako su zainteresovani da čuju i vide kako sve to izgleda, mogu je naći na mom YouTube kanalu, kao i kanalu PGP RTS-a.

 

Studirate i bićete u skladu sa tim, etnomuzikolog. Takvu vrstu muzike  uglavnom i plasirate. Od kada datira interesovanje za tu vrstu muzike?

 

Od detinjstva sam posvećena tradiciji i moram priznati da se sve spontano i prirodno namestilo da me život povede u tom smeru. Tata i mama su bili folklorni plesači, mama je i pevala u KUD-u, tako da od malena mi je njihov odlazak na probe bio praznik za dušu. Čim sam malo stasala i sama sam krenula da se bavim plesom u KUD ,,Abršević,,-Kragujevac i sticajem okolnosti zahvaljujući Biljani Krstić sam krenula da se bavim i pevanjem od svoje šeste godine.

U svoju muzičku biografiju ste upisali jedan muzički album?

 

Da, to je za sada moj jedini zvanični album izdat 2017. za PGP RTS, sjajan projekat koji sam uspela da realizujem zahvaljujući Radio Beogradu, Narodnom orkestru pod upravom Vlade Panovića, kao i Olivere Kovačević koja je sve to podržala od strane televizije. Veliku zahvalnost dugujem svim tim ljudima, pa i mnogim drugim koji su učestvovali na ovom projektu, a sve ovo je iznedrilo jednu sjajnu pesmu koju je Vlada Panović radio, a to je ,,Pod gorom se šetalo devojče’’ kako se zove i ceo album.

 

Kako se najbolje čuvaju tradicionalne vrednosti?

 

Smatram da je to veliki zadatak, ne samo nas pojedinaca,  koji izvodimo tradicionalnu muziku, već i cele države koja treba da sprovede edukaciju mladih kroz kulturne institucije i time povrati sjaj našoj kulturi, ujedno i srpskom identitetu. Naravno ne treba da izuzmemo i momenat koji je vezan za porodicu i osnovno vaspitanje koje po mom mišljenju,  treba da potekne iz kuće.

 

Izvodite tradicionalnu muziku Balkana. Čija Vam je muzika interesantna za izvodjenje a da se odnosi na naše komšije?

 

Najizazovnija mi je bila tradicionalna muzika Bugarske i sa dvanaest godina sam je opsesivno slušala u nedogled dok nisam savladala stil u potpunosti, malo kasnije sam počela da slušam i rumunsku tradicionalnu muziku, kao i mnoge druge tradicionalne vokalne i vokalno-instrumentalne prakse raznih naroda širom sveta.

 

S obzirom da dolazite iz Kragujevca, kažu da Vas zovu još i „šumadijski slavuj“. Prija li Vam ovaj nadimak?

 

Ovaj nadimak mi je simpatičan i uvek se nasmejem jer koliko god da sam Šumadinka, igrom slučaja na repertoaru mi je najmanje pesama iz centralne Srbije. Kako i zašto ni sama nisam u potpunosti sigurna, ali je sigurno to da me je vokalna tradicija južnog dela Srbije uvek više inspirisala pevački, što se i danas najbolje vidi kada pogledate moj repertoar.

 

S obzirom na Vaše vokalne sposobnosti, da li i u budućnosti planirate da koketujete sa žanrovima?

 

Kako sazrevam, iz dana u dan mi je sve jasnije da me ništa muzički ne zanima ako nema bar minimalnu povezanost sa tradicijom. Oprobala sam se u raznim žanrovima i ne mogu da kažem da mi je loše išlo, to najbolje pokazuje pesma ,,Suze za kraj,, koja je rađena za Beoviziju 2015. ali vremenom sam shvatila da nema potrebe da idem u druge vode, jer sebe najviše volim kada izvodim tradicionalnu ili etno muziku.

 

Da li je teže uraditi spot za tradicionalnu ili za modernu ljubavnu pesmu? Neke svoje ste i na taj način predstavili…i uopšteno koliko Vam je zanimljivo da svoju muziku prezentujete kroz spotove i šta je osnovni uslov da bi ste ga snimili.?

 

U današnje vreme je teško bilo šta uraditi, a da masa bude zadovoljna. Najiskrenije ja sam osoba koja da može da peva uvek uživo, bez da moram da se bavim studijskim snimanjem i spotovima, bilo bi mi najbolje i najsrećnija bih bila, ali s obzirom da živimo u moderno vreme i da treba da se trudimo da koristimo pozitivne strane XXI veka onda nekad mora nešto i da se snimi. Osnovni uslov za snimanje je da radim sa ljudima sa kojima se razumem, sa kojima se poštujem i onda sve i što bi mi možda i palo teško, u tom slučaju ne može da bude toliko naporno.

 

Kako nosite u sećanju tu 2018. godinu i učešće na Evroviziji?

 

Iskreno nije sve bilo bajkovito kao što je možda publici izgledalo. Bilo je dosta stresno, mnogo smo radili u cilju da Srbiju predstavimo što bolje i smatram da smo dali 1000%. Ono što je najbitnije jeste što kada izvođač prođe kroz takvo iskustvo, mnogo nauči, shvati da uvek ima prostora za dalje usavršavanje i da je nebo granica.

 

S obzirom da muzika govori univerzalnim jezikom i da ne poznaje granice, koji koncert će vam ostati u sećanju a da je bio van Srbije…

 

Turneja u Holandiji definitivno! Jer takvu zainteresovanost za našu tradicionalnu muziku još nigde nisam osetila. Imala sam niz koncerata gde su ljudi slušali sa puno pažnje, u tišini, dok po završetku pesme sam dobijala preduge aplauze, pa čak su me pitali i da im objasnim na engleskom o čemu  se radi u pesmi, jer kako kažu osećali su velike emotivne naboje i želeli su da znaju o čemu pevam.

 

Imate li svoj  životni moto kojim se rukovodite?

 

Nemam nikakav poseban moto, ali se rukovodim time da dobro radim i činim dobro i da ne tražim ništa za uzvrat u nadi da će ljudi to prihvatiti kao zdrav i razuman model ponašanja.

Uobičajeno pitanje-kakvi su Vam planovi za ovu godinu?

 

Volela bih da se ostvarim kroz neke razne projekte, prvenstveno da završim album, a onda da se realizuju i neki naučni projekti koje očekujem već duže.

 

Olivera Marinković

 

Spread the love

Oznake: , ,



Olivera Marinković




Previous Post

KAKO NAPISATI KNJIGU?

Next Post

„VESICMOBIL“ NA POLICAMA KAO IGRAČKA ZA NAJMLAĐE!





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.


More Story

KAKO NAPISATI KNJIGU?

 Vanja Nikolić je završila književnost i dramaturgiju, znači vrlo  kompetentna da svima onima koji žele da ovladaju...

January 15, 2022