API TERAPIJA

Vreme korone je promenilo neke naše životne I zdravstvene navike, a mnogi su u svoju ishranu radi ojačanja imuniteta, dodali I apiterapiju. Šta je zapravo apiterapija I kako treba da je primenjujemo? Apiterapija je jedna jako stara metoda lečenja I pripada holističkoj medicini a podrazumeva korišćenjem  meda I pčelinjih proizvoda u prevenciji I lečenju bolesti. Reč api na latinskom znači pčela, pa otuda I ovoj terapiji ime.  Ovi proizvodi su jači od industrijski proizvedenih lekova

Sirovi, nerazblaženi med je najstariji prirodni zaslađivač, koji još i pomaže sticanju pravog, blistavog zdravlja. Hiljadama godina pre pronalaska belog šećera, ljudi su koristili med da poboljšaju ishranu i održavaju telo.

Med je, danas, uglavnom višestruko tretiran, termički i hemijski obrađen, što ga čini beživotnim i lišava ga svih blagodeti. Nerafinisani med je pravo čudo od namirnica, jer sadrži: različite šećere, esencijalne aminokiseline, voćne kiseline, enzime, prirodne „antibiotike“ – fitonicide, vitamine i minerale, antioksidanse. Prekomerno zagrevanje uništava dragocene enzime, vitamine i minerale, kao i posebne fitonutriente koji med čine izuzetnom namirnicom.

Med kao (pomoćno) lekovito sredstvo

U svim narodnim medicinama na svim krajevima sveta postoje brojni recepti sa više ili manje meda. Njegova je lekovitost odavno poznata. U narodnoj medicini, med se  koristio za jačanje organizma, pre svega dece i starijih. I naučnici mu pripisuju antibakterijska, antiseptička i antioksidaciona svojstva. Med je izuzetno koristan za zdravlje, on jača funkciju rada srca i krvotoka. Osim već istraženih lekovitih svojstava u lečenju mnogih bolesti, med se najčešće koristi kod povišene telesne temperature, prehlada, poremećaja sna, upala desni i polenske kijavice, astme, bronhitisa, opekotina, bolova u želucu, anoreksije, hemoroida, ulceracija.

Najznačajniji svetski apiterapeutski centri su u Rumuniji (Bukurešt), Kubi (Havana), Rusiji, Kini i Japanu.

Šta još treba znati o medu:

-Kad umesto šećera uzimate med, vodite računa o tome da med nije sladak kao šećer, tako da velika šoljica meda, na primer, zamjenjuje tri četvrtine šoljice šećera.

-Kako med ima karakterističan miris — slabiji ili jači — nemoguće ga je staviti u svaki kolač.

-Svaki pravi prirodni med kristališe se nakon određenog vremena, neki pre, a neki kasnije. Katkad nerado kupujemo kristalisani med misleći da nije prirodan. Upravo je kristalizacija jedno od bitnih svojstava prirodnog meda.

-Ako je u receptima za slano jelo navedeno da dodate i šećera, možete ga zameniti s manjom količinom meda. U tom slučaju med ne sme biti jakog mirisa, a dodajte ga u jelo na kraju kuvanja.

-Ako želite brzo nadoknaditi izgubljenu energiju, preporučiivi su napici od mleka, voća i povrća zaslađeni medom.

-Med nikada ne treba stavljati u vruć čaj, jer tada gubi lekovita svojstva. Najbolje ga je stavljati u mlak čaj i mlake napitke.

-Za konzerviranje voća s medom ne uzima se samo med, već se stavlja pola meda, a pola šećera. Za slatko voće uzima se redji sirup, a za kiselo gušći. Za pravljenje  sladoleda bolje je kada se šećer delimično zameni medom (50 — 75%), jer se sladoled sa samim medom teže zamrzava.

-Soda bikarbona neutrališe kiselinu u medu i pomaže da se kolač digne, ali je treba odmereno upotrebljavati. Na primer, medenjaci su najbolji kada odstoje 2 — 3 dana.

-Med može, potpuno ili delimično, zameniti šećer u mnogim prilikama i pruža velike mogućnosti kombinacija. Ako imate u porodici starije osobe, decu, osobe koje se oporavljaju, sportiste ili fizičke radnike, upotrebljavajte med što više u ishrani, jer je za njih posebno koristan.

Naj magazin