SVE ŠTO RADIM JE U VEZI SA MUZIKOM

Za Dejanom Cukićem je višedecenijska karijera. On je muzičar, novinar, publicista, pisac i prevodilac, tako da povoda i tema za razgovor sa njim imamo. Od prošle godine nekoliko puta se odlagao njihov veliki koncert, zbog poznate situacije sa koronavirusom, ali došlo je vreme da ih publika vidi i čuje.

Na obostranu radost i zadovoljstvo koncert se ipak održao, a Dejan Cukić nam je preneo utiske.

Virus korona nas je naterao da vodimo redukovane živote, a na muzičku branšu je najviše uticala. Posle odlaganja koncerata zbog situacije Vi se konačno vraćate na scenu. Održan je prvi koncert i recite mi Vaš utisak?

-Bilo je fenomenalno na dosadašnjih nekoliko nastupa. Posebno bih izdvojio svirke u Jagodini, Bajinoj Bašti i u ,,Bitef Art kafeu” na Kalemegdanu. Na Kališu se okupila ekipa pravih poštovalaca koji znaju reči svih pesama. To jeste bila klupska svirka, ali je imala i atmosferu koncerta. Baš lepo zagrevanje za dalje.

Vi imate višedecenijsku karijeru. Da li osetite puls publike posle prve, druge pesme i znate u kom pravcu treba da ide Vaš repertoar?

-Pa, da… mislim da je to verovatno moja najbolja osobina – sposobnost da provodim energiju publike. Zato retko pravim set-listu, već odlučujem o rasporedu pesama na licu mesta. Na Kalemegdanu sam počeo sam, sa akustičnom gitarom, pesmu „Trenutni lek“ koju smo, kao grupa ,,Bulevar” snimili još 1982. Kada publika u kojoj većina ljudi tada nisu bili ni rođeni, počne da peva ceo tekst, odmah znaš da ćeš biti isceđen do kraja (smeh).

Vaš scenski nastup je uvek bio zanimljiv. Da li puštate da Vas ritam i pesma vode ili ga osmišljavate unapred?

-Nemam koreografa (smeh). Mene muzika ponese i postajem na sceni neko sasvim drugačiji nego obično ili možda tek tamo postajem to što jesam.

Koliko je bendova za Vama i koliko se menjao sastav ljudi sa kojima ste radili, mislim na period od kada ste počeli do sada?

-Pa, bio je tu najpre bend ,,Dizel”, klasična školska, „garažna“ grupa. Onda sastav ,,Tilt”, prvi profesionalni bend čiji su članovi uglavnom činili prvu postavu ,,Instruktora”, uz Dudu Bezuhu, mog drugara iz škole koga ljudi znaju iz ,,Zone B” i saradnje sa Balaševićem. Posle toga je nastao ,,Bulevar”, grupa sa kojom je počela moja diskografska karijera, pa period sa Bajagom i poslednjih 34 godine ,,Sporog ritma”. Osnovna postava ,,Sporog ritma” se nije mnogo menjala. Imate ovo sve i na Wikipediji (smeh).

Napravili ste dugu pauzu od jednog muzičkog izdanja do drugog? Vama sa tako dugom karijerom je to dopustivo, ali zašto je napravljena ta pauza u radu?

-U ovoj fazi karijere i života takmičiš se samo sa samim sobom. Radimo kada osetimo da možemo uraditi nešto bolje od onog ranije.

Da li ste ikada rekli: „Dosta mi je ovog posla želim da se bavim drugim“? Šta je bio okidač da se prestane i šta je okidač da se nastavi tamo gde ste stali?

-Ja nikada nisam prestajao da sviram i pevam. Čak i kada nije bilo novih izdanja bilo je puno nastupa. Samo sam se, pored toga, okušavao i u drugim stvarima.

Predstavite nam ovaj poslednji album…saradnici, ko je sve pisao pesme itd?

-Poslednji album zove se „Ulica bez brojeva“ i delo je grupe ,,Spori ritam”. Većinu muzike komponovao je klavijaturista Dragan Mitrić, a neke pesme smo uradili i ja i basista Predrag Milanović, koji je i producent albuma. Ja sam napisao većinu tekstova. Snimali smo uglavnom u Peđinom studiju, osim bučnijih stvari kao što su bubnjevi Slobodana Jurišića i električne gitare Safeta Petrovića. To smo zabeležili u drugom, zvučno bolje izolovanom studiju.

Sa novim albumom krenuli ste i van granica Srbije. Za početak Hrvatska….

-Da.  Firma ,,Croatia Records” odlučila je da istovremeno objavi novi album i kompilaciju najvećih hitova iz čitave karijere. To je prvi pokušaj na tom tržištu posle više od trideset godina. Nemamo nikakva nerealna očekivanja, ali imali smo pre pandemije lepu promociju u Zagrebu na kojoj se pojavilo puno dragih prijatelja muzičara. Prijalo je.

Pričate o nekoj vrsti „neslaganja“ u izdavanju novih pesma. Vi ste iz vremena (i ja, poznajemo se iz mladosti) kada su se objavljivala vinil izdanja. Da li znate da je to trend u svetu i da se polako vraćaju gramofoni i ploče? Kažu da je veći ugođaj tako slušati muziku….

-Da. Muzika je promenila „agregatno stanje“ i masovno se troši u digitalnom svetu. Ipak, poštovaoci dobrog zvuka vraćaju se vinilu, jer je očigledno CD bio samo prelazni oblik.

Sada ste u jednoj zreloj fazi svoga rada, jer ste više od tri decenije na muzičkoj sceni. Da li biste sve ponovo i isto?

-Više od 4 decenije (smeh)… sve bih promenio… bilo bi dosadno ponavljati sve isto.

Inspiracija je nepresušna i ono što imate da kažete publici takođe. Da li je to motiv da idete dalje?

-Motiv je da napredujem. Da bolje pevam, da bolje pišem… to je ono što vuče napred.

Nikada se niste prilagođavali masovnom ukusu. Da li je to imalo visoku cenu?

-To je samo računovodstveno pitanje. Prilagođavam se samo svom ukusu.

U pauzama kada niste radili pisali ste knjige. I to je opet u vezi sa muzikom. Da li je muzika Vaš život?

-Da. Sve što radim je u vezi sa muzikom.

Poslednja knjiga je u vezi sa Eltonom Džonom. Šta je inspirativno tako u njegovom životu i radu, što bi trebalo da zainteresuje druge da ga bliže upoznaju?

To je autobiografija Eltona Džona koju sam ja prevodio. Knjige koje pominjete su uglavnom prevodi. Time se bavim poslednjih desetak godina u saradnji sa ,,Lagunom”. Pre toga sam napisao i tri autorske knjige, ali sada mi je ovo zabavnije. Što se tiče Eltona, on je sedamdesetih godina bio jedan od najvažnijih autora i izvođača u svetu rokenrola. Meni je bilo važno da se prisetim te njegove faze i voleo bih da neka mlađa publika posluša te stare albume. Pored toga on je i beskrajno duhovit pripovedač.

Kada odlazi ponedeljak, dođe utorak, a Dejan Cukić opet za mikrofonom, ali na radiju?

-Da.  Emisija „Ode ponedeljak!“ na radiju ,,Beograd 202” je još jedan oblik mog deljenja sopstvene strasti prema muzici sa nekim ljudima koji veruju mom ukusu. Radio je idealan medij za takve stvari.

Nema planova, svima nam je jasno, ali imate li neku želju da odradite još nešto što želite a u vezi je sa muzikom?

-Voleo bih da najzad održimo taj koncert u ,,Kombank” dvorani koji smo već tri puta odlagali zbog korone. Tek posle toga idu drugi planovi, ali o njima više ne pričam javno…da ne baksuziramo (smeh).

Hvala i puno sreće u daljem životu i radu,

Olivera Marinković