Glumca Marka Vasiljevića gledamo u sada već završnim epizodama telenovele „Tajna vinove loze“, u kojoj glumi mladića, koji je na sebe preuzeo teret glave porodice. Njegov „otac“ Nenad je „umro“ a on na sebi svojstven način pokušava da reši velike životne probleme koji ne znaju da reše ni mnogo stariji. Iako je iz ravnice, on je maestralno dočarao lik Marka, koji rame uz rame, sa velikim i osvedočenim glumačkim imenima iznosi seriju pred gledalište. Na radost mnogih evo ga i u Naj magazinu, da porazgovaramo o karijeri. Čini nam se, a vreme će pokazati da ozbiljnim pristupom prema radu i poslu, talentom brižljivo gradi svoju karijeru, pa smo uvereni da njegovo vreme tek dolazi.

Ovih dana Vas gledamo u seriji „Tajna vinove loze“. Tamo ste Marko Smiljanić, racite mi kakva je bila atmosfera i kako pamtite dane snimanja?

-Pa s obzirom da smo snimali u jeku pandemije, dobro smo prošli. ..Divno iskustvo je igrati sa takvim glumcima i biti deo ove serije …Sa većinom sam i postao prijatelj.

Publika pamti glumce iz serija po likovima koje tumače. Kakve su povratne reakcije ljudi koji Vas sreću na ulici…

-Pa ljudi kod nas često poistovećuju glumce sa likovima koje igraju…Tako da je dobro što se zovem Marko i u seriji. Da, ljudi me često zaustavljaju da me pohvale i pitaju ko je ubio Teodoru :).

Kada ste čitali scenario, da li ste mogli da zamislite kako ćete izneti lik koji tumačite? Sa koliko empatije ste „ušli“ u lik ovog mladog čoveka koji toliko toga mora da iznese na svojim plećima?

-Pa nekako verujem svojoj intuiciji…A imao sam sreću da se za vreme korone družim sa drugarom koji ima sličan, ako ne i tezi život od Marka…To mi je dosta pomoglo u formiranju lika Marka Smiljanića.

Završili ste Akademiju u Novom Sadu, a potom i master studije. Smatrate li da se u glumi nešto stiče edukacijom, a da nešto mora da se i zanatski odradi?

-Gluma je takav zanat da učiš dok si živ. Onog trenutka kada pomisliš da nešto znaš, tada si u problemu…

Vi ste pozorišni, filmski i televizijski glumac. U kom medijskom prostoru se najbolje osećate?

-Trenutno me kamera najviše intrigira..

Kada ste 2014. godine diplomirali glumu, da li ste imali viziju kako Vaša karijera treba da teče, ili je sve počelo da se dešava sponatno?

-Znate kako…Vremenom sam naučio da u ovom poslu nema planiranja. Danas ima sutra nema…Ali sam se nadao..I verovao sam u sebe…Mislim da je to bilo od krucijalne važnosti.

Vaše uloge nisu vezane lokacijiski za jedno mesto. Kako postižete sa mesta na mesto(Sarajevo, Novi Sad, Subotica...)

-Nekako uspevam…Iskreno ne znam ni sam kako…Neki dan sam iz Beograda krenuo za Suboticu i pred Vrbasom mi se pokvario auto… Stigao sam na predstavu 15 min pre početka…Što je strasno! Ali, kao što rekoh, nekako uspevam.

Svi glumci sanjaju o jednoj pravoj velikoj ulozi koja bi obeležila njihovu karijeru? Koja je to uloga koja bi Vama značila, na taj način?

-Dobro pitanje. Verovatno uloga nekog negativca ili psihopate. Nešto što je skroz suprotno od mene.Tako neka uloga, na primer.

Miliste li da je talenat kao voda, da uvek nadje svoj put…

-Talenat je bitan, ali rad je bitniji.