NAJLEPŠA I NAJTEŽA STVAR JE UPOZNATI SAMOG SEBE

Glumac Nebojša Milovanović ostvario je mnoštvo uloga na filmu, televizijskim serijama i pozorištu. Došao je iz Valjeva u Beograd, i nije se iz prvog puta upisao na Akademiju. Uspelo mu je to iz drugog puta i potpuno se posvetio svojoj velikoj ljubavi-glumi, a studije veterine su mu samo bila rezervna opcija.  Raznolikost njegovih uloga govori da ima veliki glumački  i umetnički potencijal, a podsetićemo vas na neka od njegovih glumačkih ostvarenja sa filma: Realna priča, Plavi voz,  Medeni mesec, Pada kiša u Rolan Gaosu,  Poslednja audijencija, Bližnji, Pozorište u kući, Kordon, Belo odelo i drugi. Glumio je i u TV serijama: Lift, Vojna akademija, Preživeti Beograd, Mama I tata se igraju rata. Poslednjih dana ga gledamo u novoj seriji Tajna vinove loze u kojoj uspešno brani lik Zorana Tomovića.

Nesuđeni ste veterinar. Da li Vas je dosadašnja karijera uverila da je dobro što ste se predomislili?

-Karijera već traje a i postoji nešto što živi, pre svega u gledaocima, tako da ta dilema odavno više ne postoji.

Bili ste u klasi prof. Vladimira Jeftovića. Šta je ono elementarno što ste naučili od svog profesora što pamtite I što sada primenjujete kroz praksu?
-Mnogo toga. Pre svega da je gluma maraton, i da je trajanje u poslu jedan od zadataka. Kao i to da momenat kada će neko zasijati u punom sjaju svakako dolazi ukoliko se radi marljivo.

Ko su Vam bili klasići I da li ste se u poslu susretali I kroz rad?
-Na klasi su bili: Ljuba Bandović, Andrej Šepetkovski, Pavle Pekić, Nataša Tapušković, Vesna Stanković, Marija Milenković, Mina Lazarević i Dijana Pavlović. Sa mnogima se srećem u radu.

Završili ste fakultet u vreme beznađa I bombardovanja. Da li ste se tada nadali nekom poslu?
-Imali smo sreću da baš zahvaljujući preporuci profesora Vladimira Jetovića već na trećoj godini zaigramo u Ateljeu 212 a posle toga su stvari krenule da se dešavaju.

Uloge su se nizale, različitog dijapazona. Oko koje ste se “namučili” da uđete u lik?
-Svaka uloga ako se ozbiljno radi zahteva ozbiljno prilaženje pa i muku.

Okušali ste se I na Tv, filmu i u pozorištu. Reč je o različitim formatima, a šta je najbliže Vašem senzibilitetu?
-Sve volim podjednako, ali na filmu i televiziji postoji nešto na šta se pored svog talenta teško utiče. A to je hemija koja se stvara sa publikom. Ili vas zavole ili ne.

Postoji izvesna zrelost. Da li smatrate da ste glumački zreli I da možete  da odgovorite na svaki izazov…
-Postoji izvesna zrelost, i ono što u velikoj literaturi, kao i na filmu i televiziji pripada mojim godinama, može postati deo mog glumačkog stvaranja.

Mnoge Vaše kolege su mi rekle da im je lakše da “uđu” u lik koji ni po čemu ne liči na njih. A Vi?
-Najlepša i najteža stvar je upoznati samog sebe, tako da je sve to dosta subjektivno, i mnogi ljudi se iznenade kada u nekom od likova prepoznaju neke svoje osobine.

Verovatno imate puno zgoda I nezgoda prilikom rada. Ponekad je interesantnije ono što publika nije videla.  Ispričajte nam neku takvu situaciju, sigurno ih je bilo?
-Na svakom projektu,više ili manje postoje anegdote, i to je lepota posla. U našem ih ima i više jer su glumci majstori prepričavanja pa se često desi i da ne prepoznate anegdotu kojoj ste prisustvovali kada je čujete posle nekog vremena.

Televizijski likovi se dugo pamte I često publika zapamti baš po ulozi I posle ih tako I oslovljavaju. Da li ste spremni na takve situacije?
-Već na početku karijere sam igrao u filmovima koji se i danas gledaju, tako da sam imao priliku i sreću da naučim da živim sa tim. Naravno, televizijska popularnost je nešto što je dobro za glumca ali isto tako nosi i novu odgovornost u svakodnevnom životu.

Predpostavljam da Vam je najdraža uloga tate I supruga. Imate brojnu porodicu…
-To je uloga koja traje ceo život i u kojoj se neprestano učite, trudite i usavršavate.

Baš to, lični život I  porodica mu je I inspiracija za bavljenje stand up-om. On kombinuje poeziju I autoironične ispovesti u formi melodrama.  Njegov stand up se izvodi kao atipična forma pozoršta pod nazivom ”Stand Down”.

Ako Nebojšu želite da vidite I u pozorištu, predstave izvodi I u JDP-u, ali I u Ateljeu 212. Takodje pozajmljuje glas junaku Tedu u crtanom filmu koji se baš tako i zove.

Olivera Marinković

Foto Nebojša Babić