Breaking

CEO ŽIVOT MUZIKA

Intervjui / 24/10/2020

Prvi muzički koraci Biljane Krtić bili su u rodnom Nišu, gde je završila nižu i srednju muzičku školu. Potom dolazi u Beograd, gde završava Fakultet muzičke umetnosti. Uporedo sa tim, bavi se pevanjem i prepoznatljiv je vokal iz grupe Suncokret i Rani mraz. Potom kreće i put solističke karijere. Iako joj je u fokusu pevanje, zapošljava se i radi kao muzički urednik u Radio Beogradu. Dve poslednje decenije u njenom radu obeležila je grupa Bistrik i afirmacija izvorne muzike retko izvođena ili neobjavljena a koja dolazi sa područja Balkana. Njenu karijeru ovekovečile su i mnoge nagrade, aplauzi i ovacije, putovanja po svetu.  Kao pravi profesionalac, uz mnoštvo obaveza izdvojila je malo vremena za čitaoce Naj magazina.

Imate zaista bogatu muzičku karijeru. Verovatno ste na tom putu imali i uspone i padove. Da li možete da izdvojite neki poseban momenat?

-U životu se smenjuju lepi i oni manje lepi dogadjaji. Naučila sam i pamtim samo one lepe trenutke koji su mi još više davali snagu da idem dalje. Neizmerno sam srećna bila, kada su javili da smo Miki Stanojević ( iz Orkestra Bistrik ) i ja dobili Grand Prix nagradu za muziku za film  koji smo radili ( Branio sam Mladu Bosnu reditelja Srdjana Koljevića)na filmskom festivalu Sofest .

Muzički ste obrazovani. Da li ste zbog toga menjali muzičke žanrove ili ste tražili šta je ono što će Vas u potpunosti ispuniti?

– Ne mislim da sam menjala žanrove, jer sam i sa Suncokretom  pevala pesme koje su bile deo našeg muzičkog folklora . U Bistriku sam našla ono što mi najviše leži i u čemu se osećam dobro  a tradicionalnu muziku  mnogo volim, mislim da je i sasvim dobro poznajem a tome su doprinele moje studije na FMU i posao muzičkog urednika u Radio Beogradu.

Vaši počeci se vezuju za grupe Suncokret i Rani mraz?

-Da , imala sam baš sreće da moji prvi profesionalni koraci budu vezani za sjajne orkestre. Stekla sam veliko iskustvo kroz ta dva benda, stekla i prijatelje za sva vremena a to je najveće bogatstvo. Oba benda su upisana zlatnim slovima u istoriju srpske muzičke scene   a Bora Djordjević i Djordje Balašević bez sumnje najveći muzički stvaraoci danas.

Verujem da ste u kontaktu sa svojim bivšim muzičkim saputnicima I kakva Vas sećanja vezuju za taj period?

-70 –te godine su bile za nas  posebne po mnogo čemu. Slušala se fenomenalna muzika, bilo je puno sjajnih koncerata domaćih bendova a gostovali su i najveći svetski izvodjači u našoj zemlji. Bilo je tih godina i tužnih momenata , posebno kada su nas napustili J.Hendrix i  J.Joplin.   Pričamo često o tome kakao je naša generacija obožavala filmove, išlo se u bioskop, čitalo se puno, obožavali smo Hermana Hesea i knjigu Igra staklenih perli…  Bila je odlična akustičarska scena u Jugoslaviji a Suncokret  i Rani Mraz su bili u samom vrhu.

Neke od pesama koje ste tada izvodili, slušaju se i dan danas.

Da, postale su pesme za sva vremena , Pada prvi sneg je jedna od najlepših balada iz tog akustičarskog perioda , kao i pesme Ranog Mraza , Neki novi klinci ili Život je more, Priča o Vasi Ladačkom…

Oliveri i Đordju Balaševiću ste čak jednog kišnog četvrtka bili kuma ili svedok na venčanju.

– Da, bili smo kumovi Josip Boček , gitarista i ja. Djole je u svom stilu, samo javio da Boček i ja ponesemo lične karte jer imamo nešto važno da obavimo…

Dokazali ste da možete sve muzičke žanrove, ali ste se nekako najduže zadržali sa Bistrikom.

– Da, bila sam jedno vreme u pop vodama i bilo mi je divno a onda sam poželela da nešto još probam. Zaronila sam malo u izvorište, popila čašu bistre vode  i napravila Bistrik sa kojim  sledeće godine slavim 20 godina rada. Srećna sam što i posle ovako dugog perioda nije nestalo radosti i elana kod svih nas, potpuno je isti osećaj kada smo na koncertima ili u studiju, smeh, zadovoljstvo  su uvek prisutni i posebno ljubav prema tradicionalnoj muzici sa kojom putujemo kroz prošlost.

Nisu Vas zaobišle ni muzičke nagrade. Videli smo da jedno priznanje tj „Zlatni mikrofon“ je u Vašim rukama. 

Veoma se radujem ovom dragocenom priznanju. Provela sam u Radio Beogradu skoro 40 godina. Posao muzičkog urednika sam mnogo volela i uživala u emisijama koje sam radila sa sjajnim mojim kolegama novinarima i  urednicima.

Dugi niz godina prikupljate autentične zapise izvorne muzike.

– 90 –tih godina počinje moj istraživački put i rad na prikupljanju i stilizaciji našeg muzičkog blaga. Na tom putu puno ljudi mi je pomagalo. Zahvaljujući njima  upoznala sam najlepše  tadicionalne bisere zapisane i melografisane u knjigama eminentnih etnomuzikologa a dosta materijala sam pronašla i u fonoteci Radio Beograda i privatnim zbirkama poštovalaca tradicionalnih pesama.

Radili ste  dugi niz godina i u Radio Beogradu. Da li to znači da živite muziku?

– Skoro sam u nekom intervjuu pomenula kako sam se setila stiha jednog pesnika – mistika , koji bi objasnio šta meni znači muzika. „ Smejao sam se kad su mi rekli da je riba u vodi žedna“  E,  ja bih u ovom životu bila žedna bez muzike.

Imate i dve ćerke. Da li će neka od njih poći Vašim stopama i da li mislite da je muzčki dar nešto što se nasledjuje?

-Milica i Lenka su kao male  volele puno da pevaju, išle u nižu muzičku školu  a i danas  volimo da zapevamo zajedno i karaoke su naša velika kućna zabava. One imaju svoje poslove van muzike i veoma su srećne i zadovoljne.

Proputovali ste mnogo sa muzikom. Koja Vam je najjača impresija sa tih putovanja?

– Na koncertima smo upoznali zanimljive muzičare koji stvaraju divnu muziku, kombinuju različite tradicije, sviraju na neobičnim starim instrumentima, pevaju na svom maternjem jeziku i nije potreban prevod.

Nedavno ste snimili i 10 muzičkih spotova, poštujući sve mere zaštite.

– Ideja je bila da se kroz muzičko putovanje sa Bistrikom ožive ti raskošni svedoci davnih vremena. Snimili smo u otmenoj Smederevskoj tvrdjavi  11 spotova i svaki  je čaroban. Ovih dana možete pogledati na youtube kanalu  kako izgledaju, postavljaćemo svaki treći dan po jedan spot i završićemo negde oko 15 novembra.

Radil ste i na filmu. Da li Vas privlači i da li bi ste ponovo okušali na njemu?

-Da , rad na filmu je posebna priča. Miki Stanojević iz Bistrika i ja smo imali sreće da radimo na filmskoj muzici u Zoni Zamfirovoj , Branio sam Mladu Bosnu ( za koji smo dobili najprestižniju nagradu GRAND PRIX na filmskom festivalu Sofest a ovih dana smo završili i muziku za jednu seriju koja će se pojaviti na proleće .

Šta je ono što okvirno pripremate za naredni period (onoliko koliko se može)?

-Bistrik je trebalo da ove godine obeleži 20.  godina od izlaska prvog studijskog albuma“ Bistrik“.Vreme korone diktira svoje uslove pa tako i mi menjamo planove. Obeležićemo jubilej sledeće godine a nadamo se da ćemo krenuti iz Novog Sada 14. januara , u februaru 19. bi trebalo da održimo koncert u Londonu u prelepoj sali Union Chapel … u planu je i moj rodni grad Niš…Kragujevac, Sombor, Subotica, Vranje… puni se raspored samo da imamo sreće sa koronom .

Olivera Marinković

Spread the love

Oznake: , , ,



Olivera Marinković




Previous Post

RECEPTI BEZ MESA

Next Post

UPRKOS KORONI, PROFESOR PEVA I PUTUJE PREMA SREĆI!





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

RECEPTI BEZ MESA

 Kada nam neko kaže da ne jede meso, zapitamo se –šta uopšte on-ona jede? Toliko često nam je meso na jelovniku...

22/10/2020