ISTRAJALA SAM U SVOJOJ LJUBAVI PREMA MUZICI

Za sam početak razgovora, Slobodanka Danka Stojiljković nam je ispričala jednu anegdotu vezanu za sam početak njenog života:

-Rodjena sam u Alibunaru, u kući, na Mitrovdan 1969.godine. Babica koja je porađala moju majku, rekla je da ću sasvim sigurno biti pevačica, zbog prvog plača koji je bio vrlo jak i prodoran.

Šala ili slutnja, ali obistinilo se! I to kakva pevačica je postala? Vrhunska! A sve je počelo da dobija prve naznake, već par godina kasnije. Dankin glas I muzikalnost su se primetili već u detinjstvu:

– Još u obdaništu sam redovno učestvovala na dečijim priredbama, a u Osnovnoj školi “Stevica Jovanović“ u Pančevu, koju sam i pohadjala, pevala sam u horu. Učestvovala sam i u “Muzičkom toboganu”, uz koga su odrastale mnoge generacije, pa i ja. Tamo sam se predstavila kao solista i najbrži kompozitor. Sa 14 godina odlazim u pančevački “Abrašević” gde sam pevala u grupi pevača, a kasnije kao solista i u duetu sa svojom rodjenom sestrom.

Danka Stoiljković

Kada ste malo poodrasli put Vas je vodio ka kulturno-umetničkim društvima, koji su u to vreme bili odskočna daska mladim pevačima.

-Da, te 1991. godine položila sam audiciju za solistu pevača i tutistu igrača u nacionalnom ansamblu “Kolo”. Te iste godine položila sam audiciju u Radio Beogradu za radio-pevača. Predsednik komisije bio je čuveni naš violinista i pedagog, Žarko Milanović, kod koga sam odlazila na časove pevanja.

Koji je benefit bio, od tog muzičkog školovanja?

-Veliki, zaista. Žarko me je pripremao za snimanje trajnih snimaka za Radio Beograd. Od njega sam naučila mnogo toga: da je tekst jednako važan kao i melodija, da pesmu moram da osetim i da je donesem na svoj način , da uvek pevam dušom. Polagao je puno pažnje i na dikciju, koja podrazumeva , da se svaka otpevana reč razume i otpeva pravilno, da svaka pesma ima svoj stil interpretacije i da se ukrasi uvek otpevaju tamo gde je to potrebno, bez suvišnih dodataka. Voleo je da dolazite na probe tačno na vreme. Njegovo iskustvo i znanje mi je pomoglo da shvatim značaj i lepotu tradicionalnih, starogradskih pesmi i romansi.

Na početku, da li ste imali podršku bližnjih za svoj rad?

-Kao dete, nisam imala podršku oca. Za njega je škola bila iznad svega. Uprkos tome, istrajavala sam u svojoj ljubavi prema muzici, pa sam često i lažirala ocene, da bi me pustio da pevam i odlazim na turneje. Kada sam počela da snimam za Radio-Beograd i da se pojavljujem na TV-u bio je ponosan na mene i vremenom je prihvatio da muzika bude moje opredeljenje.

Nekada je merilo pevačkog kvaliteta bilo u tome koliko si trajnih snimaka uradio. Imate li neki uvid u to koliko ste trajnih snimaka ukupno uradili?

-Za fonoteku Radio Beograda i Radio Novog Sada, snimila sam preko sto pesama i time se ponosim. Saradjivala sam i još uvek saradjujem sa Narodnim okrestrom i Narodnim ansamblom RTS-a, Tamburaškim orkestrom Novog Sada, i mnogim drugim vrhunskim muzičarima Srbije. Učestvovala sam na mnogim festivalima narodne muzike: “Beogradsko proleće”, “Moravski biseri”, ” Zlatna tamburica ” …itd. Dobitnik sam više značajnih priznanja, medju kojima bih izdvojila: “Zlatnu značku “koju dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i nagradu “Sofka Nikolić“.

Gde ste sada angažovani, ne računajući nastupe?

-Već dvadeset godina radim u Radio Beogradu kao muzički urednik, a 2019. godine sam imenovana za odgovornog urednika tematskog internet kanala Radio Beograda , RTS “Pletenica”.

Danka Stoiljković

Koncerata je bilo puno. Ali izdvojte nam neki od njih?

-U Dvorani Doma sindikata održala sam solistički koncert i tako  obeležila  20 -togodišnjicu umetiničkog rada, a 2016. godine na Kolarcu,održala sam solistički koncet ruskih pesama i romansi “Večernji zvon”.

-Ono sto je novo kod Vas je pevačka grupa “Dankina brojanica” .

-2018. godine sam osnovala Udruženje  “ 12 I 5 “ za očuvanje i negovanje srpske kulture. U okviru Udruženja sam prošle godine oformila žensku pevačku grupu ”Dankina brojanica” sa željom da sačuvam tradicionalnu pesmu ,kao i  sećanje na čuveni ansambl “Šumadija” koji je uspešno vodio Đorđe Karaklajić, kao i na ansambl “Đerdan” Mire Vasiljević.

-Kada bi trebalo da podvučete crtu, ispod svog dosadašnjeg rada, kakav bi rezultat bio?

– Osvrt na do sada postignuto ispunjava me zadovoljstvom.Ostvarena sam u svom poslu ,a i kao umetnik. Mogla sam postići i više, ali obzirom na dugogodišnju borbu sa vetrenjačama, poremećen sistem vrednosti, da se muzika više gleda nego sluša, a stranačka pripadnost je najčešće ulaznica za uspeh – moje opredeljenje je bilo drugačije. Svojim glasom, radom i zalaganjem, kao i čvrstom verom u sebe i u ono što radim, smatram da sam uspela…

-Možemo li da zavirimo malo u Vaš privatan život?

– Moja potreba za porodičnim životom krunisana je decom, Strahinjom i Andjelijom- mojom najlepšom pesmom!