TRAJANJE JE IZAZOV

Ne sećam se da sam se skoro veselila nekom razgovoru kao ovom. Za novinara je najvažnije da ima dobrog sagovornika, a frontmen i kantautor Bane Krstić, svakako to jeste.

Pre 35 godina su započeli svoju muzičku karijeru, a grupa Garavi sokak i dan danas raduje svoju publiku prepoznatljivim notama, romantikom, emotivnim rimama u kojima svako može da se pronadje. Bane Krstić, za Najmagazin kaže da je najteže bilo početi, a sve ostalo je bio logičan sled, pod krilaticom “kako seješ, tako ćes i da žanješ”. A mi dodajemo:  kapa dole za sve do sada otpevano i odsvirano nastupima u kojima i te kako ima interakcije sa publikom. Uz njihove pesme stasavale su  generacije, plakalo se,  ali slavilo se,   zaljubljivalo…Bane je “majstor koji zna da dirne pravu žicu I napravi kratak spoj”, da nikoga ne ostavi ravnodušnim.  Poželeli smo da im malo “uskočimo u raspored”  pred koncert ali i da pozovemo publiku koja ih verno prati sve ove godine  na koncert ovog 23. decembra u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu.

Ove godine proslavljate veliki jubilej, kako se spremate za proslavu?

Radimo probe i pripremamo program za pozorišni ambijent u  kojem ćemo svirati jubilarni koncert.  Ujedno spremamo, publici na poklon i nekoliko pesama koje do  sada nismo svirali.

35. godina rada nije mala stvar. Posle tolikog protoka vremena, kako se sećate svojih početaka i da li ste mislili da ćete trajati ovako dugo?

Mislim da je najteže bilo početi. Sećam se da smo bili složni I  puni mladalačke energije, ali sve nije bilo sad i odmah. Brali smo  kukuruze da kupimo bubnjeve, svirali smo Bitlse po radnim  akcijama, pokušavali da stvorimo svoje pesme…  Trebalo je nekoliko godina da Garavi sokak oformi svoju estetiku  i otkrije sopstveni ugao iz kog će posmatrati svet.  Pojam „dugo“ je relativan. Mi smo se samo okrenuli levo i desno,  kao kad čovek prelazi preko ulice, a to vreme je prošlo. A mi I  dalje putujemo, sviramo… Ja i posle 11 autorskih CD albuma  pišem pesme za novi album.

Ko će sve sa Vama stajati na sceni tog 23. 12. i da li publici  pripremate neko iznenadjenje?

Garavi sokak će nastupiti u standardnoj akustik postavi od 7  članova.  Klavir- Siniša Blanuša, bas – Đorđe Urban, bubnjevi Dragan  Tasić, tamburaški prim – Strahinja Segedinski, perkusije – Milan  Trifunović, akustična gitara – Igor Hajnal. Imaćemo i gosta koji treba da bude iznenađenje, pa sad ne bih  otkrivao njegovo ime.

Publika dobro poznaje Vaš senzibilitet kroz pesme. A kako biste  Vi sebe opisali u kratkim crtama?

Mislim da sam jedan od upornijih. Gledam da očuvam ravnotežu  između sebe na zemlji i u oblacima. Verujem da nema bačene  pozitivne energije i da se dobro dobrim vraća.

Ova godina se bliži kraju. Gledajući po Vašim objavama na društvenim mrežama bilo je veoma radno. Postoji li neki nastup  do sada koji biste izdvojili?

Imali smo preko 1500 nastupa i svaki je imao svoju atmosferu, ali se sećam jednog koncerta u Nišu, kao posebnog. Bila je u toku turneja, Garavi sokak po pozorištima Srbije.  Sve je teklo po planu sem kad je bio u pitanju Niš. Zašto?  Razglas i deo benda su greškom otišli ka Kruševcu, a nekoliko  članova i ja ka Nišu. Neko je pomešao datume i mesta.  Uglavnom, puna sala pozorišta, nas četvorica iza zavese sa  pitanjem da li da otkažemo koncert ili ne? Mi ipak rešimo da  održimo koncert bez razglasa i struje.  To je bio jedan od najboljih koncerata koje smo imali za sve ove  godine.

Kada se kaže Garavi sokak prva asocijacija je romantika, nežnost i veselje. To je ono verovatno što Vi pružate publici. A šta dobijate od njih?

Pa isto to. Ono što poseješ to i žanješ. Tome najviše doprinose pesme, koje su se negde ugnjezdile u srca onih koji dolaze na naše  koncerte. Rekao sam naše, ali to su podjednako i koncerti naše  publike, jer bez njihove energije ne bi mogao da se napravi  kontakt koji stvara atmosferu. A ta atmosfera jeste ono što bi  čovek mogao da kaže, da zbog toga radim ovaj posao i volim ga.

Vaše pesme se slušaju i u posebnim trenutcima kao što su prvi ples, prosidbe, i sl. Da li ste nekada imali nastup tim povodom?

Naravno. To doživljavam kao veliku čast. Par koji se voli želi da sa vašim pesmom započne brak. Kad imamo slobodan termin često se odazovem na takav poziv. A i sa prosidbama je uvek bilo interesantno. Anegdota do  anegdote. Jednom je mladić želeo da zaprosi devojku, a  iznenađenje je da se minut pre toga u toj posebnoj prostoriji,  pojavimo Igor sa tamburom i ja sa gitarom.  Tako i bude, mi lagano sviramo „ Biće bolje ako budeš tu “ onda  mladić odmakne stolicu, klekne ispred devojke, izvadi prsten I  zaprosi je…Onda ona počne da plače od sreće, onda i mladić  počne da plače, onda i Igor počne da plače, a onda i ja…

Kantautor ste i pesnik. Inspiracija je svuda oko nas, ali u kojim

trenutcima nastaju Vaše pesme?

Svaki trenutak može biti onaj u kojem nastaje pesma, ali to nije  onda kada vi hoćete, nego kad vam se samo desi, najčešće  slučajno. To opet ne znači da se taj trenutak čeka, nego da se na  njemu radi. Vi u mašti birate kamenčiće za mozaik nove pesme,tražite i birate, birate i tražite…i ništa se ne dogodi…ali vi i dalje  tražite i onda se recimo dogodi, jedna reč, nekoliko nota, a  ponekad u jednom dahu, cela pesma.

Živite u Novom Sadu i imate tri sina. Da li neko od njih pokazuje želju da

krene Vašim stopama?

Stariji Danilo i Angelo ne, ali najmlađi Mihajlo da. Doduše on je  još dete, ali nikad se ne zna. U svakom slučaju ovo nije posao za  svakoga, postoje mnoge opasnosti, a jedina izvesna stvar je  neizvesnost. Više bih voleo da mu muzika bude hobi.

Kantautor ste, ali da li biste radili pesme i za druge izvodjače?

Za sada nisam nešto mnogo radio za druge, ali možda se i to nekada dogodi. Ako bi me pozvao neki veliki pevač i tražio da mu napišem pesmu, verovatno bih to prihvatio kao izazov, ali za mene je Garavi sokak i dalje u prvom planu, jer je i trajanje  izazov…

Kada želite da objavite novu pesmu, čije mišljenje Vam je

najmerodavnije?

Najviše se uzdam u svoju intuiciju, ali ipak pesmu pustim  supruzi, sinovima, članovima benda…

Kod vas je ljubav neprestalna inspiracija. Koliko ima ličnog i

autobiografskog u Vašim pesmama?

Ima puno biografskog u mojim pesmama, ali ima i mnogo zamišljenog, što bih želeo da mi se desi, kao i straha od nečega što ne bih voleo da mi se desi. Svakako je lični pogled na svet, na život, na ljubav…često me  lična bol dovede u situaciju da se stihovima vadim iz nje.

 Deo Vašeg imidža je i Vaš šešir. Nekako ste prepoznatljivi po

njemu…

Šešir je od slame, slama je od žita, žito je od zemlje, zemlja je od  geografije, geografija je od mentaliteta, mentalitet je od ljudi, ljudi su od srca,  srce je od duše…

 Godina je pri kraju, a nova se   bliži. Imate li neke planove i želje koje biste podelili sa našim  čitaocima?

Želim Vašim čitaocima i Vama sve najbolje u Novoj godini,  a članovima Garavog sokaka da i dalje sa osmehom okreću pedale  svog bicikla i pevuše stare i prave nove pesme.

U ime svih onih koji vole Vašu muziku, hvala, takodje!

Olivera Marinković