Preterivanje s unosom vitamina, poznato i kao hipervitaminoza, može imati ozbiljne posledice po zdravlje. Ovo se najčešće dešava kod vitamina koji su rastvorljivi u mastima (A, D, E, i K), jer se oni skladište u telu i ne izbacuju lako kao vitamini rastvorljivi u vodi (npr. vitamini B grupe i vitamin C). Evo gde ljudi često greše i kako se može osigurati pravilan unos vitamina:

Gde ljudi greše:

Samoinicijativno uzimanje suplemenata: Ljudi često uzimaju suplemente bez konsultacije s lekarom ili farmaceutom, verujući da su bezopasni ili da će „više vitamina“ doneti bolje zdravlje.
Nedostatak prilagođenosti individualnim potrebama: Potrebe za vitaminima variraju zavisno od uzrasta, pola, nivoa fizičke aktivnosti, trudnoće, zdravstvenih stanja itd. Jedinstveni režim ne postoji.
Zanemarivanje ishrane: Umesto da vitamine unose kroz prirodne izvore (voće, povrće, meso, riba), mnogi posežu za suplementima, što može dovesti do neravnoteže.
Verovanje u „mega doze“: Postoji mit da velike doze određenih vitamina, poput vitamina C, pomažu kod prehlade ili ubrzavaju oporavak. To nije naučno dokazano, a prekomeran unos može izazvati probleme poput bubrežnih kamenaca.
Neinformisanost o kombinacijama: Određeni vitamini i minerali mogu međusobno ometati apsorpciju (npr. kalcijum može smanjiti apsorpciju gvožđa) ili povećati rizik od nuspojava kada se uzimaju zajedno u velikim dozama.

Opasnosti prekomernog unosa vitamina:

Vitamin A: Može izazvati mučninu, glavobolju, vrtoglavicu, oštećenje jetre, a kod trudnica čak i urođene mane.
Vitamin D: Prevelike doze dovode do hiperkalcemije (povišen nivo kalcijuma u krvi), što može uzrokovati oštećenje bubrega.
Vitamin E: Prekomeran unos može povećati rizik od krvarenja.
Vitamin C: Iako se izlučuje mokraćom, preterivanje može uzrokovati dijareju i kamenje u bubrezima.

Kako pravilno unositi vitamine:

Pratiti uravnoteženu ishranu: Većina ljudi može zadovoljiti dnevne potrebe za vitaminima kroz raznovrsnu ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, mlečnim proizvodima, mesom i ribom.
Razumevanje preporučenih dnevnih doza (RDA): RDA je smernica koja definiše optimalne količine vitamina i minerala. Ove vrednosti se obično nalaze na pakovanjima suplemenata.
Konsultacija s lekarom ili farmaceutom: Pre nego što se odlučite za suplemente, uradite analize krvi i posavetujte se sa stručnjakom.
Obratiti pažnju na specifične grupe:
- Trudnice: Potreban im je folna kiselina i gvožđe, ali ne u prekomernim dozama.
- Stariji ljudi: Vitamin D i B12 često su potrebni zbog slabije apsorpcije.
- Vegetarijanci i vegani: Trebalo bi da obrate pažnju na unos B12, gvožđa i omega-3 masnih kiselina.
Izbegavati „samolečenje“: Ne uzimajte megadoze vitamina bez nadzora lekara, čak i ako su dostupne bez recepta.

Najbolji način da unesete vitamine je kroz raznovrsnu ishranu, a suplemente koristite samo kada su neophodni i u skladu s preporukama lekara. Ključ je umerenost i balans!

Spread the love