MUZIKA JE JEZIK EMOCIJA

Ana Radonjić, je za javne nastupe I muzičku scenu  Zoe Kida. Tekstopisac I , dugogodišnja pevačica grupe „Zemlja Gruva“, je rešila da krene u samostalnu pevačku karijeru. Inače profesor španskog jezika,  dizajner iz hobija. Za sebe kaže da se razlikuje u privatnom životu I na sceni. Zato, smo mi rešili da je bliže upoznamo I predstavimo čitaocima Naj magazina,  ono što sada radi, ali I ono što ćemo čuti u bliskoj budućnosti.

Kada bi ste sumirali ovu proteklu 2021. kako bi izgledala iz Vašeg ugla?

Ova godina je za mene bila umirujuća, za razliku od 2020. Iskoristila sam slobodno vreme za rad, sumiranje, neke nove ciljeve i najzad odluku o iskoraku u solo karijeru. Mislim da sam u 2021 najzad popunila svoju slagalicu ličnih prioriteta, uradila generalno čišćenje svojih mentalnih fioka i sada mogu da krenem u realizaciju zacrtanih ciljeva.

 Vi već u Novoj godini,  imate koncerte. Kako se inače pripremate za svoj posao, naročito za žive nastupe?

Ja još uvek nemam nastupe sa svojim autorskim pesmama, ali to će se desiti ubrzo. Ono što me čeka u narednom periodu je nastup na Festivalu Beovizija…

Tekstopisac ste i kompozitor. Da li više volite da radite za sebe ili za druge? 

Izazov mi je da radim za druge. Divno je kada vaše emocije na papiru dopru do tuđih srca. To je za mene najveći uspeh. Jednostavnije mi je kada pišem za sebe svakako, uživam u svakom segmentu tog procesa…

Graditi muzički identitet nije lako. Kojim adutima Vi to činite?

Umetnik, izvodjač ima zadatak da ostavi svoj trag. To je kao otisak prsta. Suština je biti autentičan, svoj, originalan, u svemu tome iskren jer je to suština muzike. Muzika je jezik emocija. Kada se osvrnemo u prošlost, sve je jasno. Kada je muzika kvalitetna i dobra, vreme je ne briše. Ja težim tome.

Tek pre nekoliko meseci ste počeli solo karijeru? Zašto?

Nakon 14 godina u bendu, sazreo je trenutak da uradim nešto sama i da se najzad osmelim na taj korak. To je veoma prirodna stvar i jedva čekam da startujem.

U čemu je razlika, a u čemu je prednost imati I graditi solo karijeru?

U bendu ste deo ekipe, nastupate kao deo jata, i to ima svojih prednosti. Imate zajedničku viziju i delite strasti prema muzici. Kao solo izvodjač, postojite vi i publika, nema zidova iza kojih se krijete.

Veći je ulog, veća odgovornost , istovremeno i veći užitak…

Radite i na svom prvom singlu…

Da, radim paralelno na nekoliko novih pesama. Po svemu sudeći na Beoviziji ću predstaviti svoj premijerni singl “Bejbi”.

Na poziv DKC uradili ste jednu pesmu za decu? O čemu se zapravo radi?

Tako je, Dečji kulturni centar me je angažovao za komponovanje novogodišnje pesme. Leontina, kao spona Dkc-a i hora Čarolija imala je ideju da zajednički uradimo pesmu u funky maniru i dala mi zadatak. Tako je nastala pesma Tika taka tak.

Hor Čarolija je neko ko Vam je pomogao da realizujete ovu pesmu. Kako je bilo saradjivati sa njima?

Oni su mali mega profesionalci i oni pevaju i snimaju kao zmajevi. Leontina ih vrlo dobro kanališe uz rad, red i disciplinu, tako da su oni spremni u pola dana i noći za nastupe. Ja sam presrećna, zato što je i moja starija ćerka deo ove sjajne ekipe.

Ovu pesmu prati i spot. Da li je teže raditi za odrasle ili za decu i da li je ovo bio samo Vaš izlet ili nameravate da i u budućnosti još nešto uradite za dečicu?

Ja obožavam da radim sa decom i imam nekoliko dečijih pesama koje bih snimila u budućnosti. Mislim da je ovaj segment stvaralaštva izuzetno važan i smatram ga svojom obavezom, pre svega jer je premalo kvalitetnog sadržaja za decu. To uviđam, otkako su moja deca postala konzumenti you tuba. Kako god okreneš vraćamo se Draganu Lakoviću, Minji Suboti, Giletu i Vladi…

U okviru Dkc-a očekujemo da Vas vidimo i u okviru Beogradske zime tačnije očekuje Vas 25 koncerata tokom nje?

Da, od 13. decembra do 21. januara, traje novogodisnji muzički karavan koji  gostuje u 25 beogradskih gradskih i prigradskih opština. Horovi osnovnih škola,  svake od ovih opština prate nas soliste Leontinu, Ivanu Peters, Tijanu Dapčević i moju malenkost. Predivno zamišljeno i realizovano! Uživala sam u ovoj dečjoj prazničnoj čaroliiji!

U jednom intervjuu ste rekli da se borite da opstane muzički kvalitet. Na koje sve načine i šta to za Vas kao izvođača znači?

To znači da se bavim suštinom muzike a ne formom. Vodim računa o porukama koje moji tekstovi prenose… ne vodim se trendovima, ali istovremeno ih pratim. Vodim se dobrim ukusom, onim što ostaje iza mene. U muzici nema kompromisa.

 Ima mnogo muzičkih pravaca. Koji je Vaš u budućnosti?

To je uvek soul/ r’n’b/ jazz, pop pa afro/ reggaeton…Uvek eklektika.

Sem interakcije sa publikom, šta Vam je zadovoljstvo, a šta muka u pevačkom poslu?

Muka mogu biti duga putovanja u kombiju, kasne svirke… sve ostalo je čisto uživanje…

Imate porodicu, bavite se pevanjem, predpostavljam da je slobodnog vremena malo i kako ga trošite?

Trošim ga na ljude koje volim, a ima ih dosta. Imam mnogobrojne hobije, volim da šijem, crtam, pravim nakit, pravim igračke… ma toliko je toga, a tako malo vremena… to je moja najveća frustracija, hahah.

Kome muzika uđe pod kožu teško izlazi iz nje. Kada Vi želite i kako s  e odmarate od muzike? Tišinom?

Nažalost ili na sreću, nemam luksuz tišine. Muzika mi je čist zen i odmara mi dušu i telo.

Olivera Marinković