Svedoci smo velikom globalnom, ali i regionalnom pomaku ka onome što zovemo „povratak korenima“. Međunarodni dan sirove hrane (International Raw Food Day / Internationella råkostdagen), koji se obeležava 11. jula, više nije rezervisan samo za marginalne zdravstvene pokrete. On je postao mejnstrim podsetnik na to koliko smo procesuirali ono što unosimo u organizam.

Hajde da ovaj fenomen seciramo kroz konkretna pitanja koja se postavljaju — od istorije i biohemije, do stanja na terenu u Srbiji i letnjih recepata.

Šta tačno znači hraniti se sirovom hranom?

U medicinskom i nutricionističkom smislu, sirova hrana (Raw Foodism ili Sirova veganska ishrana) podrazumeva konzumiranje namirnica koje nisu termički obrađivane na temperaturi višoj od 42°C do 47°C (zavisno od pravca).

Zašto baš ta temperatura? Na temperaturama iznad 45°C dolazi do denaturacije (uništavanja) prirodnih biljnih enzima koji su ključni za varenje, a drastično se smanjuje i procenat vitamina (naročito vitamina C i B grupe).
Šta je na meniju? Ishrana se bazira na svežem voću i povrću, orašastim plodovima, semenkama, hladno ceđenim uljima, ali i na proklijalim žitaricama i mahunarkama (procesom klijanja se neutrališu antinutrijenti, pa žitarice postaju lako varljive bez kuvanja).

Od kada se obeležava i kako će izgledati 11. jul ove godine?

Iako istorija modernog pokreta sirove hrane seže još u 19. vek (kada je američki sveštenik Silvester Grejam promovisao sirovu ishranu tokom epidemije kolere), sam Međunarodni dan sirove hrane kreiran je početkom 2000-ih. Inicijativu je pokrenula autorka i zdravstveni edukator Karen Knouler kako bi podstakla ljude da makar na jedan dan razmisle o tome kako hrane svoje ćelije.

Kako se obeležava ove godine?

U Švedskoj i širom Evrope, 11. jul se obeležava kroz:

„Raw Food“ izazove na mrežama: Ljudi se podstiču da zamene bar jedan obrok tokom dana sirovim.
Restoranske akcije: Urbani kafei i konceptualni restorani nude popuste na sirove torte (raw cakes), hladno ceđene sokove i obrok-salate.
Radionice klijanja: Organizuju se besplatni onlajn i oflajn kursevi o tome kako uzgajati klice kod kuće (što je najjeftiniji izvor živih enzima).

Statistika: Koliko ima „sirovojeda“ u svetu i u Srbiji?

Preciznu statistiku je teško utvrditi jer mnogi ljudi balansiraju i praktikuju sistem „80% sirovo, 20% kuvano“.

Globalno: Procenjuje se da u razvijenim zapadnim društvima (gde prednjače Kalifornija, Švedska i Velika Britanija) oko 0.5% do 1% populacije praktikuje 100% sirovu ishranu tokom cele godine, dok preko 5% praktikuje delimičnu sirovu ishranu tokom letnjih meseci.
U Srbiji: Prema grubim procenama udruženja koja se bave veganskom i zdravom ishranom, broj stopostotnih „sirovojeda“ u Srbiji se meri hiljadama (između 3.000 i 5.000 ljudi). Međutim, svest o benefitima sirove hrane je ogromna: industrija sirovih kolača (bez šećera i brašna) u Beogradu i Novom Sadu doživljava procvat, što svedoči o tome da naša opšta populacija rado konzumira ovakvu hranu kao vid zdrave alternative.

Zdravstveni benefiti (i novinarsko upozorenje)

Treba naglasiti da kratkotrajni prelazak na sirovu hranu (ili uvođenje većeg procenta iste tokom leta) donosi sledeće kliničke benefite:

Eksplozija energije i detoksikacija: Telo troši znatno manje energije na varenje, pa se metabolizam ubrzava.
Regulacija krvnog pritiska i hidratacija: Sveže voće i povrće je prepuno kalijuma i strukturne vode, što rasterećuje kardiovaskularni sistem tokom vrućina.
Smanjenje upalnih procesa: Ishrana je izrazito alkalna (bazna), što smanjuje markere upala u organizmu. Zdravstveni oprez: Dugotrajna, stopostotna sirova ishrana zahteva ozbiljno medicinsko znanje. Može dovesti do deficita vitamina B12, gvožđa i cinka, kao i do gubitka menstrualnog ciklusa kod žena usled naglog pada procenta telesne masti. Zato je umerenost ključ.

Recepti za obeležavanje 11. jula (Bez paljenja šporeta)

Ako želite da obeležite ovaj dan i osvežite organizam tokom letnjih žega, evo dva fantastična recepta.

Glavno jelo: Zukini „Pesto“ pasta

Savršena zamena za teška jela sa testeninom.

1.Napravite rezance:5 min.

Pomoću spiralizatora (ili ljuštilice za povrće) isecite dve veće zelene tikvice na tanke trake nalik špagetama. Stavite ih u cediljku i posolite sa malo morske soli da puste višak vode.

2.Izblendirajte sirovi Pesto sos:3 min.

U blender stavite: jednu šolju svežeg bosiljka, 1/2 šolje indijskog oraha (prethodno potopljenog u vodi 2 sata), 1 čen belog luka, 3 kašike hladno ceđenog maslinovog ulja, sok od pola limuna i 2 kašike nutritivnog kvasca (daje sirast ukus). Blendirajte dok ne postane kremasto.

3.Spajanje:2 min.

Tikvice nežno iscedite rukama od viška vode, prelijte ih sosom i lagano promešajte hvataljkama. Odozgo pospite sa par čeri paradajza isečenih na polovine.

Desert: Letnji Raw-Cheesecake od malina

Torta koja se bukvalno pravi u blenderu i hladi u zamrzivaču.

Kora: Izblendirajte 1 šolju urmi (očišćenih od koštica) i 1 šolju badema sa prstohvatom soli dok ne dobijete lepljivu smesu. Utisnite je na dno manjeg kalupa obloženog papirom za pečenje.
Beli fil: Izblendirajte 2 šolje indijskog oraha (potopljenog preko noći), 1/3 šolje javorovog sirupa, 1/3 šolje otopljenog kokosovog ulja i sok od jednog limuna. Polovinu ovog fila sipajte preko kore.
Voćni fil: U preostalu polovinu belog fila u blenderu dodajte 1 šolju svežih malina i kratko izblendirajte. Sipajte ovaj roze fil preko belog sloja.
Hlađenje: Ostavite u zamrzivaču 3 sata. Pre služenja izvadite 15 minuta ranije da se lagano opusti.