Književni rad Stojadina Tomića

U Beogradu, 26. aprila 2023. Godine u sali Raša Plaović, održano predstavljanje knjiga u organizaciji Kulturno prosvetne zajednice Srbije. Među 35 izdanja za prethodne tri godine, predstavljena je I Spomenica ratnicima i žrtvama gornjoresavskog kraja u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, autora Stojadina Tomića. Stojadinu je uručeno i priznanje za doprinos pisanju hronika i posebnih izdanja. Tim povodom, je gost Najmagazina, pa ćemo vam pretstaviti hronološki njegov rad.

Biografija Stojadina Tomića

Rođen 1953. godine u vranjanskom selu Prvonek nadomak Vranja. Od samog rođenja sa roditeljima, braćom i sestrom živeo je najpre u Sisevcu a potom Senjskom Rudniku, rudarskim naseljima gde je i završio osnovno obrazovanje. Školu Učenika u privredi i Školu za Visoko kvalifikovane radnike- metalske struke završio je u Resavici i Beogradu. U svom četrdesetogodišnjem radu, radio je najpre u jami potom mašinskoj radionici. U direkciji „Rembas“-a radio je kao stručni saradnik u DPO i sekretar fonda za pomoć porodicama nastradalih. Sa mesta rukovodilac Strugare (17 god.) otišao je u penziju.

U periodu od 1970.  do 1990. aktivno je učestvovao u radu društveno-političkih organizacija pre svega omladini na čijem je čelu bio i u opštini Despotovac i u regionu Kragujevac. Njegove zasluge za podsticaj i afirmaciju dobrovoljnog omladinskog rada u Gornjoj Resavi su nemerljive. Učesnik je šest Saveznih radnih akcija i svih šest puta proglašen udarnikom. Za radne aktivnosti i angažovanje u omladini dobitnik je mnogobrojnih priznanja. Izdvajamo: Oktobarsku nagradu opštine Despotovac, Medalju zasluga za narod Predsedništva SFRJ, Plaketu omladine regiona Šumadije i Pomoravlja, i veliko priznanje omladine Srbije novembarsku Plaketu.

Amaterskim novinarstvom počeo je da se bavi u mladosti sarađujući sa lokalnim listovima: Omladinske novine, Naša komuna, Rembas.. Sakupljanjem zavičajne građe u Gornjoj Resavi aktivnije se bavi zadnjih dvadesetak godina. Do sada je objavio više knjiga među kojima monografije o: Senjskom Rudniku, Ravnoj Reci, Despotovcu,  o Učešću gornjoresavaca na radnim akcijama, Fudbal u Gornjoj Resavi, Spomenicu o učesnicima Gornjoresavaca u Balkanskim i Prvom svetskom ratu, Vek i po crkve u Medveđi. U pripremi za štampu su knjige o „Manastirima i crkvama u Gornjoj Resavi“ i „100 godina fudbala u Senjskom Rudniku“. Za publicistički rad dobio je više priznanja Kulturno prosvetne zajednice Srbije a najveće je Zlatna značka, zatim Povelju najviše priznanje opštine Despotovac , Arhipastirsku gramatu od Braničevske Eparhije i druga poput Povelje opštinskog Fudb. saveza, priznanja Opštinske organizacije boraca i sl8.

O knjigama

„Jama Strmosten 21. april 84“

Knjiga je izdata 1988. godine, a posvećena je zbrinjavanju porodica poginulih i povređenih rudara u velikoj rudarskoj nesreći koja se dogodila u jami Strmosten 21. aprila 1984. godine. Knjiga je predstavljena prilikom otkrivanja Spomen obeležja u Vodni. U programu su učestvovali pesnik Rale Damnjanović i glumica Sonja Jauković. Štampana je u 1000 primeraka.

„Generacijama da se pamti –Prvonek“

Knjiga je posvećena rodnom kraju porodice autora i štampana je 2004. godine. Recenziju je napisala direktorka biblioteke u Vranju Slavica Stepanenko. Citiramo deo: „ Ova knjiga je preplavljena nostalgijom, baš kao što će deo sela Prvonek, izgradnjom brane uskoro biti preplavljen vodom. To je ona ista nostalgija kojom odiše većina monografija o selima, jer ih pišu ljudi koji su iz zavičaja odlazili, a duša im u njima ostajala. Najzanimljiviji deo rukopisa svakako je onaj o rodoslovima porodice Jovanović. To je dragocena građa ne samo za potonje istraživače, već i za sve koji su, poput autora, poreklom i emocijama vezani za Prvonek“. Knjiga je predstavljena u Biblioteci u Despotovcu uz prisustvo i učešće velikog broja naslednika po rodoslova koji žive širom Srbije. U muzičkom delu učestvovali su trubači iz Vranja uz posluženje iz vranjanske kuhinje.

„Senjski Rudnik“

Po nagovoru rudničana koji su prisustvovali predstavljanju knjige „Prvonek“ prikupljena je građa za monografiju o rudarskom naselju Senjski Rudnik, gde je autor živeo dvadesetag godina i gde mu i danas živi jedan od roditelja-majka. Knjiga je izašla iz štampe 2008. godine, štampana je u 1000 primeraka, a njeno štampanje finansiralo je Ministarstvo kulture Srbije. U knjizi su dotaknute skoro sve teme života u naselju i rad u najstarijem rudniku uglja u Srbiji. Autor je podsetio na vreme kada je Senjski Rudnik imao Železničku prugu i vezu sa Ćuprijom, Bolnicu, Termoelektranu, preduzeća iz oblasti elektro i mašinske industrije. Govoreći na predstavljanju knjige u Muzeju ugljarstva, predstavnik Ministarstva kulture Borislav Šurdić je kazao da je ovde počela industrijalizacija Srbije. Ovde su rođeni ili proveli jedan deo života: Generali:  Nebojša Pavković i Aleksandar Dimitrijević, fudbaler Bojan Krkić, glumica Olivera Marković, kompozitor Darko Kraljić i mnogi drugi. Predstavljanje  knjige bilo je i u Resavici, Ćupriji i Despotovcu.

„Ravna Reka“

Kad vas komšija pozove da mu pomognete, ostavljao se svoj posao i prilazilo u pomoć. Ovde nije trebala pomoć, već je trebalo napisati monografiju o još jednom rudarskom komšijskom naselju. Nije bilo lako ali se prihvatilo posla, iskorišćen je takoreći zadnji trenutak dok je još neko mogao da pomogne da se dođe do materijala. I kako se kaže posle skoro tri godine rada knjiga je 2013. godine ugledala svetlost dana pod pokroviteljstvom Kulturno prosvetne zajednice Srbije i došla u ruke ravnorečana. Štampana je u 600 primerka. Recenziju je napisao profesor Dragoslav Mihajlović akademik, koji je svojim delima vezan za ovaj kraj a njegova dela ekranizovana u Senjskom Rudniku i Ravnoj Reci poput Petrijinog venca i Čizmaša. Citiramo: „Stojadin je sin rudara, a i sam je proveo čitav život u resavskim rudnicima počevši od jame, radionice, kancelarije. Zato mu nije bilo teško da upozna i dublje uđe u dušu rudara. On je to učinio na najbolji način prikazavši do kraja u sve sfere rudarskog poziva. Autor je svestrano obradio poglavlja u skladu sa upustvom Odbora za proučavanje sela i naselja Srpske Akademije nauka za pisanje hronika“. Obrađena su 18 poglavlja, ovo je prva knjiga o Ravnoj Reci, koja je svojevremeno bila gradsko naselje, koja je pored jame imala i železničku vezu sa Senjskim Rudnikom i dalje sa Ćuprijom, zatim termoelektranu, Ćilimaru, Stolarnicu, Osnovnu i Školu učenika u privredi, Dom kulture sa bioskopom, Hotel i više od desetag ugostiteljskih radnji.Tu je rođeno oko stotinu fakultetski obrazovanih ljudi rasuti po celoj Srbiji ali sve njih spojila je ova monografija gde su njihovi biografski podaci do kojih se došlo. Knjiga je predstavljena u Ravnoj Reci, Resavici, Despotovcu, Jagodini. a u organizaciji KPZ Srbije i u Beogradu u okviru Edicije Hronike sela.

„Omladinske radne brigade i brigadiri Gornje Resave“

„Knjiga je sadržajno bogata, i ima, može se slobodno reći, udžbenički karakter. Kad bi neko danas želeo da organizuje Omladinske radne akcije, u knjizi bi mogao naći sve potrebne odgovore. U tome ova knjiga ima poseban značaj“ reči su recezenta Svetozara Mijailovića, predsednika omladine Srbije krajem osamdesetih godina, kada su radne akcije bile u usponu. Glavni i odgovorni urednik Edicije Kulturno prosvetne zajednice Srbije u svom izveštaju da knjiga može da se štampa napisao je: „Autor rukopisa Omladinske radne brigade i brigadiri Gornje Resave, Stojadin Tomić i sam višestruki učesnik lokalnih i saveznih radnih akcija, neposredni omladinski rukovodilac i organizator savremenog života mladih u svojoj sredini, pregledno i sa umišljajem piše o opštini Despotovac, o začecima jednog novog doba, piše o svemu što treba aktere dagađaja da podseti, a mlaade da uputi u karakter i suštinu pokreta, šta su značile hiljade mladih ruku sa milionima časova dobrovoljnog rada za izgradnju kapitalnih opštejugoslovenskih projekata bez kojih kasniji burni razvoj zemlje ne bi mogao biti izveden: pruge Brčko-Banovići, Šamac-Sarajevo, Banja Luka-Doboj, Pančevački rit, auto-put „Bratstvo-Jedinstvo“, Novi Beograd.“Knjiga  je štampana i predstavljena u Despotovcu 2014. godine uz prisustvo velikog broja brigadira i učesnika radnih akcija sa područja Gornje Resave..

„Despotovac“

Prva knjiga o Despotovcu, napisana na oko700 strana uz pomoć dva saradnika sa bezbroj fotografija starog i novog gradskog naselja. Predstavljena je 2016. godine u Velikom holu Osnovne škole pred oko 400 posetilaca i gostiju iz Kulturno prosvetne zajednice Srbije. Recenziju su napisala dva profesora doktora nauka koji žive i rade u Beogradu ali su poreklom iz Despotovca. Uredništvo Biblioteke „Hronike sela i naselja“ o knjizi piše: „Autor Stojadin Tomić, sa svojim saradnicima, predstavlja se čitaocu ovog dela lepim i razgovetnim jezikom. Napravljen je presek jednog vremena govoreći o mladoj varoši. Hronika Despotovca će biti i dopunski udžbenik zavičajne nastave i koristan izvor podataka za istoričare, sociologe, etnologe i demografe za dublju analizu i naučno istraživanje. Po svom obimu i kvalitetu ova hronika će zauzimati visoko mesto u „Biblioteci“ KPZ Srbije i zavičajnoj Narodnoj biblioteci „Resavska škola“ u Despotovcu.

„Fudbal u Gornjoj Resavi“

Sanela Simić direktor Narodne biblioteke „Resavska škola“ u Despotovcu kao jedan od izdavača o knjizi piše: „Ovom knjigom su trajno sačuvani od zaborava mnogi pojedinci, klubovi, takmičenja i sve ono što čini jedan sport koji u Gornjoj Resavi nikada nije predstavljao ništa drugo osim velike ljubavi, entuzijazma, lične i kolektivne želje da se bude najbolji u vrlini. Stojadin Tomić je, pisanjem ove knjige, mnogo toga upisao u nezaborav, a sve njegove knjige to isto čine sa njegovim imenom.“ Hroničar sporta i istoričar fudbala dipl. sport. novinar iz Beograda Branislav Jocić u recenziji kaže: „Ovakvim i sličnim projektima treba dati punu podršku. Nema puno ovakvih i sličnih radova, iako je naša fudbalska prošlost veoma bogata i još uvek neistražena, a samim tim i nekomercijalna, jako je teško danas pisati o fudbalu. Monografija je jako čitka, privlači pažnju čitaocu, uvodi ga u prošlost, vodi kroz sadašnjost i nagoveštava budućnost fudbala Despotovca i gornjeresavskog kraja. Autor Stojadin Tomić je imao sasvim drugačiji pristup pri izradi ovakve monografije i stoga treba da bude na ponos svim generacijama“. Monografija je štampana i predstavljena u Holu osnovne škole u Despotovcu pred oko 250 ljubitelja fudbala 2018. godine.

„Spomenica ratnicima i žrtvama gornjoresavskog kraja u Balkanskim i Prvom svetskom ratu“

Pukovnik Ljubomir Marković predsednik Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1918 napisao je recenziju za ovu Spomenicu. On između ostalog o knjizi piše: „ Autor Stojadin Tomić i njegov saradnik Milun Miloradović ovom knjigom podigli su najveći i najznačajniji spomenik slavnim precima, učesnicima oslobodilačkih, odbrambenih i pravednih  ratova Srbije od 1912. do 1918. godine, sa prostora gornjoresavskog kraja. Knjiga je sadržajna, autentična, argumentovana, kompleksna i veoma obrazovno-vaspitna. Predstavljanje ove sjajne knjige u gradovima i opštinama Srbije, a posebno cele istočne Srbije, sigurno će inspirisati, motivisati i mobilisati i ostale potomke slavnih predaka da ožive i ovekoveče dela slavne generacije koja je zadivila svet.“ Spomenica je štampana 2020. godine u 500 primeraka ali je zbog Kovida predstavljena naredne godine 15. juna u oči Dana opštine Despotovac, u novotvorenoj sali Centra za kulturu. Na predstavljanju o  knjizi su govorili: Ivan Stratimirović ispred Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije, Živorad Ajdačić generalni sekreter KPZ Srbije i Milan Nedeljković iz uredništva Biblioteke.. U jednim od novina pišući o knjizi u naslovu stoji. „Spomenica junacima, doprinos kulturi sećanja i nezaboravu“.

„Vek i po crkve u Medveđi“

Knjiga je napisana povodom obeležavanja 150 godina postojanje crkve u selu Medveđi kod Despotovca, a predstavljena na dan crkve Spasovdan 2022. godine. Prvi primerak na toj svečanosti pred oko 400 gostiju, uručen je dr Ignatiju episkopu Braničevskom uz čiji blagoslov je napisana i štampana u 600 primeraka.  U predgovoru jerej Stevan Stefanović kaže: Nalazimo se pred crkvom koju ćemo predstaviti u ovoj knjizi, čija je istorija od vek i po, ustvari istorija našeg naroda; od crkve brvnare u kojoj su se Resavci molili početkom devetnaestog veka, do današnje, najlepše resavske parohijske crkve. Nalazimo se pred crkvom u Medveđi, crkvom uronjenom u našu istoriju, našu svest, naš identitet, pred crkvom koja nam svedoči o prošlom vremenu, o onome što smo bili i o onome šta ćemo biti“