NE BACAJTE HRANU!

Za neke ljude, hrane je previše, za druge, hrane je premalo! Hrane ipak ima dovoljno, ali nije dobro rasporedjena. Neki kažu čak da je bacanje hrane “greh” , ali razmislite da li svaki pojedinac može tome da stane na kraj ili bar da razmislite kako da višak hrane ne zvarši u kanti za smeće? Može, naravno uz malo dobre volje I truda sve se može. Evo nekoliko  praktičnih saveta koji će vam pomoći da bar delimično rešite ovaj problem:

-Kupujemo namirnice planski, jer često kupujemo I više nego što možemo da potrošimo.   U restoranima naručujemo porciju hrane koju ne možemo da pojedemo? Rešenje ovog problema, je da kupujemo količine koje su nam stvarno potrebne (preračunajte pre nego što krenete u kupovinu koliko čega će vam biti potrebno za naredni period), a u restoranu se prvo raspitajte  kolike su porcije, da bi smo znali da li tu kolčinu možemo da pojedemo, a da se ne  prejedamo.

-Gojaznost I višak kilograma su svetski zdravstveni problem No 1. Često smo u situaciji da “ne bi smo bacilli “ neku hranu pojedemo je. Taloženjem stvara se višak kilograma koga se kasnije teže oslobadjamo (a nosi I pridružene bolesti).

Kada ste u restoranu (kao I kod kuće), veličina vaše porcije treba da iznosi količina hrane koja je dovoljna da stane u vašu poluzatvorenu šaku (a poricje su obično mnogo,  mnogo veće).

Kada bacamo hranu mi u stvari bacamo svoj rad, trud, ulaganja i dragocene resurse (vodu, seme, stočnu hranu, rad I trud poljoprivrednika, gorivo potrebno za obradu njiva i transport hrane).  Problem je zaista širi nego što se čini na prvi pogled!!!

–Skladištenje hrane ima svoja pravila sa kojima treba da se upoznamo.

Nepravilno skladištenje hrane dovodi do veće količine namirnica jer se pokvare tokom vremena i na kraju se  bace.  Mnogi ljudi ne znaju da pravilno čuvaju voće i povrće, što može dovesti do preranog zrenja i truljenja, odnosno smanjenja vremena u kojem ga možete iskoristiti.

-Odvajanje  namirnica koje proizvode više etilena od hrane koja ga ne proizvodi ili ga emituje u malim količinama je još jedan od načina da smanjite proces kvarenja hrane.

Etilen podstiče sazrevanje hrane i ubrzano kvarenje. Neke od namirnica koje proizvode više etilena su banane, avokado, paradajz, kruške i breskve, pa ih ne treba mešati sa drugim vrstama voća i povrća kako bi ono duže trajalo.

-Zamrznite ili vakumirajte višak hrane

Zamrzavanjem ili vakumiranjem možete sprečiti kvarenje hrane i sačuvati je za kasniju upotrebu. Veliki broj voća i povrća se jako dobro čuva ako se zamrznu/vakumiraju. Na taj način smanjićete bacanje voća i povrća i produžiti im vek trajanja.

Vraćamo se na srž problema, a to je da kupujete pametno I samo onoliko koliko nam je potrebno.

Postoji još puno načina na koje možete smanjiti bacanje hrane I  namirnica, poput gledanja roka trajanja, pravljenja nedeljnog plana ishranei kupovine,   pravljenja jela od ostataka namirnica I slično. Ukoliko primenite neke od ovih saveta, ne samo da ćete smanjiti rasipanje hrane i biti ekološki odgovorni već ćete i sačuvati dosta novca. Na kraju, ukoliko imate višak hrane, donirajte je jer veliki broj ljudi možda već tu, u vašem komšiluku, živi u siromaštvu i često nema ni za jedan obrok.