SVE RADIM PO INERCIJI

U četvrtak, 14. novembra, u MTS Dvorani biće održana predstava koja nosi posebnu emociju — posvećena je svim majkama, pa i njegovoj.
Ivan Panić, poznat po iskrenom humoru i neposrednosti, ovoga puta spaja smeh, emociju i snažnu poruku o zahvalnosti i ljubavi.
Njegovi nastupi nisu samo zabava, već i prilika da se učini nešto humano — jer, kako sam kaže, „naše malo može za nekog drugog da znači mnogo”.  Upravo ta humanitarna nota njegovog rada čini ga posebnim i vrednim divljenja.  Kroz redove koji slede, imaćemo priliku da ga bolje upoznamo — iskreno i bez filtera, kao čoveka koji je sam stvorio svoj put, svojim rukama, osmehom i verom da se dobro uvek vraća dobrim.  A ako do sada niste imali priliku da ga vidite uživo, možda je baš sada trenutak da to promenite — da se nasmejete, opustite i podsetite da umetnost, kada dolazi iz srca, leči dušu i pruža beg od stvarnosti — makar na tren.

1. Ivane, mnogi Vas znaju kao TikTok kreatora, ali Vaš put je mnogo širi. Kako biste opisali svoj profesionalni razvoj do sada?

Jednostavno. Krenuo sam od nule i trudim se da stvorim sebi život koji mi odgovara, i da uživam dok stvaram. Imam ambicije, postavljam ciljeve i težim ka onome što mene čini srećnim — ne druge.

2. Šta Vas je prvo privuklo javnom nastupu — scena, kamera ili publika?

Definitivno publika. Ona određuje šta i kako radim, i gde ću da se pojavim. Da nije njih, ne bi bilo ni mene ovde gde sam. Uvek izražavam zahvalnost tim ljudima. Najvažnije mi je što su to normalni, iskreni ljudi — od dece do starijih. Volim njihovu energiju; bez njih moj nastup ne bi bio isti. Kad uđu u salu, oseti se ta pozitivna energija i smeh.

3. Vaša predstava 14. novembra u MTS Dvorani deluje prilično nekonvencionalno. Možete li nam otkriti kako je nastala ideja i šta publika može da očekuje?

Nastup u MTS Dvorani je ostvarenje dečačkih snova. Ta scena je zamišljena davno, a sada želim da obradujem malog Ivana u sebi i da mu dam ono što je oduvek želeo. U isto vreme, predstava je posvećena mojoj majci — i svim majkama.  Ne želim da kažem „očekujte neočekivano”, jer je to izlizana fraza. Ljudi veruju u moju kreativnost, a ovog puta sam bio posebno kreativan — od plesača, preko moje muzičke tačke, do gostovanja Andreane Čekić i Sandre Rešić, pa do Bosiljke i Rajka… Sve to staje u sat i po vremena.

4. Kako spajate humor i ozbiljne poruke koje često provlačite kroz svoj sadržaj?

Ne razmišljam o tome previše. Kažem ono što mislim i kako se osećam u tom trenutku. Ljudi prepoznaju iskrenost, a moj način govora i gestikulacija doprinose da to izgleda humoristično. Jednostavno sam takav. U svetu gde svi nešto glume — ja ostajem svoj.

5. Da li ste više perfekcionista ili improvizator kada stanete pred publiku?

Definitivno improvizator. Volim spontanost. MTS Dvorana mora biti drugačija — ne mogu reći da će sve biti spontano, ali u pojedinim delovima zaista ne znam šta ću da uradim. Odluku prepuštam trenutku i energiji scene.

6. Vaši nastupi su veoma traženi. Kakvu interakciju imate s publikom?

Interakcija mi je obavezna. Volim da svakog ponaosob dočekam i poželim dobrodošlicu. Kada odlaze, zahvalim im se što su došli, a ako okolnosti dozvole — ispratim ih pojedinačno.  Živimo u vremenu kada nemamo vremena ni za kafu kod kuće, zato sam zahvalan što ljudi izdvoje sat i po da gledaju mene.  Posebni trenuci su kada publika tokom nastupa „uhvati” moje fore i dopuni ih — tada nastane najviše smeha. To je ta spontanost koju volim.

7. Ko su ljudi ili događaji koji su najviše uticali na Vaš stil i pristup umetnosti?

Tu sam malo drugačiji — nemam idole i ne ugledam se ni na koga. Imam nešto svoje u glavi i to guram. Sve radim po intuiciji.

8. Zapravo, koliko sam ispratila, to Vam je i zvanično obrazovanje…

Da nisam to upisao, ne znam šta bih radio. Ta škola i to obrazovanje su mi potpuno odgovarali. Sve drugo bi me ugušilo.

9. Energija je ono po čemu ste prepoznatljivi. Da li se ikada umorite?

Ne umorim se ja — umore me ljudi bez energije. Umori me glupost i nedostatak želje za životom.  Svi znamo da se jednom živi, ali retko ko zna koliko dugo. Najlepše se osećam kad sam sam — a nikad nisam sam. Što više želim da imam vremena za sebe, to ga imam sve manje.
Ako naučiš da te ništa ne remeti i usmeriš misli na ono što želiš — to je bogatstvo. A da sam bogat, prvo što bih kupio bilo bi vreme.

10. Bavite se dekoracijom i organizacijom važnih događaja. Opet kreativnost na delu?

Volim da trošim novac, pa sam se pronašao u poslu u kojem mogu da budem kreativan, a ujedno i da ulažem. Spojio sam lepo i korisno — i još me to čini srećnim.

11. Radili ste i na prekookeanskim brodovima. Šta Vas je tamo impresioniralo, a šta razočaralo? Zašto ste se vratili?

„Beli svet” me naučio da mogu da se oslonim samo na sebe i da ne očekujem mnogo od drugih.  Nisam želeo da pobegnem, jer nemam od čega da bežim. Roditelji su me naučili da se lepo živi — ali mora da se radi.  Brod mi je bio prilika da vidim svet, zaradim, uštedim i uložim. Sad želim samo mir i svoj mali raj.

12. Koliko je teško ostati autentičan u vremenu kada svi pokušavaju da budu „viralni”?

Meni nije teško. Uvek sam radio ono što sam želeo — kad sam želeo i kako sam želeo.  Ljudi misle da se novac zarađuje od lajkova, ali kad shvate da se od „viralnosti” ne živi, dolazi razočaranje. Popularnost bez svrhe traje kratko.

13. Za Vas TikTok nije samo platforma, već i…

Reklama — za moje nastupe i za Vrt Nade.
Sve sam stvorio sam: i profil, i snimke, i koncepte. Društvene mreže su alat; pitanje je samo — kako ih koristiš.

14. Kako se nosite sa zlonamernim komentarima?

Ne nosim se s njima — jer ne živim sa tim ljudima. To su njihove percepcije i njihove frustracije. Svako polazi od sebe.

15. Da li bi Vaš rad imao istu snagu bez društvenih mreža?

Ja sam rođen za scenu. Društvene mreže su samo pomogle da me ljudi vide. Publika odlučuje da li to što radim ima vrednost.

16. Da li društvene mreže danas menjaju ljude ili samo pokazuju pravo lice društva?

Pokazuju pravo lice ljudi. Mnogi ne shvataju koliko ih drugi mogu videti kroz njihove komentare i ponašanje.  Dobra stvar je što više ne zavisimo od medija — svako može da izrazi mišljenje. Ali ne bih rekao da su mreže pravo ogledalo društva, jer ih mnogi uopšte ne koriste.

17. Koji trenutak u životu smatrate prekretnicom?

Bilo ih je više: srednja škola, rad na brodu, početak Vrta Nade, prvi viralni snimak, pa zatim javni nastupi.
Teško mi je i da se definišem — jer sam sve to pomalo.

18. Kako se punite energijom?

Kada sam sam i radim ono što želim. Najvažnije mi je da me niko ne prekida dok stvaram. Fokus i mir su moja najbolja terapija.

19. Radili ste mnogo toga. Planirate li nešto novo?

Da, ali o tome — sledeće godine, pred nastup u Šapcu i u sledećem broju.

U vremenu kada je sve žurba, isplanirano, isfiltrirano i unapred izrežirano — on bira da bude svoj. Bez maske, bez foliranja, sa osmehom koji se ne glumi. Njegov rad ima poseban ton upravo zato što u svemu što radi postoji srce — bilo da je to scena, video, dekoracija ili humanitarni projekat.  A možda je to i najveća poruka koju nosi: da naše malo, ako dolazi iz srca, može nekome promeniti ceo svet.
Umetnost jeste beg od stvarnosti — ali i način da tu stvarnost učinimo lepšom, makar na tren. I zato, 14. novembra u MTS Dvorani, publika neće gledati samo predstavu —  gledaće čoveka koji je ostao veran sebi, u svetu gde svi nešto glume.

Olivera Marinković