ZAVISNIK OD POSLA

Savremeno doba je definisalo novu kategoriju ljudi-zavisnik od posla. Neko kaže to su oni koji „izgaraju na poslu“, a mi želimo da napravimo jasnu razliku od radoholika.

Šta je radoholik, a šta je čovek zavisan od posla?

Termin radoholik često se koristi kao sinonim za osobu koja je zavisna od posla, ali psiholozi prave jasnu razliku izmedju ova dva pojma.

Radoholik je neko ko voli da radi, uživa u radu i često provodi puno vremena u poslovnim obavezama, ali to ne narušava njegovu psihu, zdravlje ili odnose s drugima.

Osoba zavisna od posla (workaholic u kliničkom smislu) je neko ko oseća unutrašnju prisilu da stalno radi, čak i kad to više nije produktivno, te zanemaruje zdravlje, porodicu i lične potrebe.

Kada je nastala kategorija zavisnosti od posla?

Koncept zavisnosti od posla prvi put je definisao američki psiholog Wayne Oates 1971. godine u svojoj knjizi Confessions of a Workaholic. On je opisao ovu zavisnost kao „nekontrolisanu potrebu ili kompulsiju za radom“.

Danas se zavisnost od posla smatra ozbiljnim psihološkim problemom, sličnim drugim zavisnostima, kao što su zavisnost od alkohola ili kockanja. Uvrštena je u širu kategoriju bihejvioralnih zavisnosti.

Psiholozi definišu zavisnost od posla kroz nekoliko ključnih simptoma:

-Opsesivna potreba za radom, čak i kada nema stvarne potrebe.

-Anksioznost ili osećaj krivice kada osoba nije u radnom okruženju.

– Zanemarivanje porodice, prijatelja i sopstvenog zdravlja.

-Problemi sa snom, iscrpljenost, hronični stres i burnout.

Prema istraživanjima, osobe zavisne od posla često dolaze iz okruženja gde su bile pod pritiskom da postižu visoke rezultate ili imaju nisko samopouzdanje koje kompenzuju uspehom.

Kako izaći iz zavisnosti od posla?

– Prepoznavanje problema – Prvi korak je shvatanje da rad nije jedini smisao života.

–Postavljanje granica – Ograničiti radno vreme i praviti pauze.

–Balansiranje života – Uključiti hobije, društvene aktivnosti i fizičku aktivnost.

–Psihoterapija – Kognitivno-bihevioralna terapija (KBT) može pomoći u promeni štetnih obrazaca mišljenja.

-Mindfulness i relaksacija – Tehnike opuštanja smanjuju stres i pomažu u oslobađanju od kompulsivnog rada.

-Podrška porodice i prijatelja – Bliski ljudi mogu pomoći osobi da prepozna problem i promeni navike.

Ako se zavisnost od posla ne tretira, može dovesti do teških zdravstvenih posledica, uključujući depresiju, anksioznost, srčane probleme i sindrom izgaranja (burnout). Zato, kada primetite da idete tim putem, napravite par koraka unazad.