UŽIVANJE JE RADITI

Talentovanu glumicu Jovanu Jelić  znamo po ulogama, iz domaćih TV serija „Ubice mog oca“, „Šifra Despot“, „Urgentni centar“ i „Kolo sreće“.

Rado se seća trenutka u kome je odlučila da postane glumica. Gledajući vodvilj Foli Beržera odlučila je da će i ona jednoga dana biti na sceni. Mama, supruga i glumica, Jovana Jelić je današnji gost Naj magazin-a.

Sećate li se koji dogadjaj ili osoba su uticali da postanete glumica?

Da naravno, događaj je predstava „Knjeginja iz Foli Beržera“,Ateljea 212. Moja prva odgledana večernja predstava, nakon koje sam plakala iako je to vodvilj , govoreći: „ja ću jednom biti tamo“, pokazujući na scenu. A osoba koja je najveći „krivac“ je moj divni profesor srpskog jezika i književnosti, sadašnji direktor gimnazije „Laza Kostić“ u Novom sadu, Vukašin Lazović. Ne samo da sam prve glumačke korake tamo napravila, već sad neke nove klince ja podučavam.

Kako pamtite svoje studentske dane? Glumu je vrlo zahtevno studirati..

Posvećenost, izgaranje, radosti, tuge, nedostajanje, čitanje, čitanje, čitanje… Rad, rad, rad….

Do skora smo Vas gledali svake večeri u TV seriji „Kolo sreće“. Kontinuiran i dug posao, publika ga je videla u celosti, a kakva Vi iskustva i sećanja nosite sa  snimanja?

Glumačka ekipa serije je zaista bila vrhunska, glumački, ljudski, prijateljski. Sa svima sa kojima sam podelila kadar bih volela ponovo da radim. Svaki trenutak na setu mi je bio poučan.

Da li Vam se dešava da Vas i na ulici ponekada oslove sa imenom uloge koju ste tumačili…
Svakako, mislim da se to dešava posle svakog pojavljivanja na TV-u.

Gde će publika imati prilike da Vas vidi u nekom narednom periodu?
Trenutno sam napravila pauzu zbog početka nove školske godine u školi glume JugiJo, ali čim pre eto me ponovo na TV ekranima.

Generalno, šta Vam je najlepše, a šta najteže u poslu?
Najlepše u glumi je gluma, predstava, kadar, partner, tekst, a najteže sve ostalo što glumu prati i okružuje.

Glumci su stalno u „niskom startu“ izmedju dve uloge. Kako Vi popunjavate to vreme. Predpostavljam radite na sebi…
Poslednjih godina, između uloga, radim na deci, njihovom vaspitanju i odgajanju. Malo preostalog slobodnog vremena suprug i ja ukrademo za nas.
Nije sve baš tako jednostavno. Taj luksuz biranja često nemaju ni najveći.

Ući u „nečije cipele“ ili nečiji lik, nekad ide teže, nekad lakše. Kako to kod Vas teče, kada pročitate scenario?

Mislim da je najteži deo glumačkog posla već obavljen dobrim scenarijom i dobrim kastingom! Iz dosadašnjeg iskustva, kada je scenario bio dobar i reditelj znao šta hoće, a još ako je ekipa odlična, svima je uživanje raditi.

Da li više volite da tumačite likove čije osobine imate, ili one koje Vam nisu bliske…

Uvek je izazovnije tumačiti likove čije osobine ne prepoznajemo kod nas samih. Istražujući takve likove često potaknemo mnoge stvari koje nismo znali o sebi.

Koliko Vam je važno sa kojim kolegom, koleginicom ste u kadru? Ne tako retko je to presudna stvar. Iks faktor koji napravi scenu iznad prosečne leži upravo u tome da li su partneri „kliknuli“.

Predpostavljam da Vam je svaka uloga izazov i stalno ste drugačiji. Ali kako bi ste sebe opisali u kratkim crtama…
 Emotivna, nestrpljiva, intuitivna, nestrpljiva posvećena…

Olivera Marinković