U nutricionizmu, ali i u tradicionalnim medicinskim sistemima poput kineske i ajurvedske, postoji podela namirnica na one koje „greju“ i one koje „hlade“ organizam. Ovaj koncept ne odnosi se na samu temperaturu hrane, već na efekat koji ona ima na naš metabolizam, cirkulaciju i opšti energetski balans. Razumevanje ovih kategorija pomaže u izboru namirnica prema godišnjem dobu, zdravstvenom stanju i individualnim potrebama.

Šta znači „hrana koja greje“?

Hrana koja greje podstiče cirkulaciju, ubrzava metabolizam i daje telu osećaj unutrašnje topline. Često sadrži začine, proteine i masti, a u tradicionalnoj kineskoj medicini se povezuje sa elementima vatre i Yang energijom.

Karakteristike hrane koja greje:

Povećava protok krvi i telesnu temperaturu.
Podstiče varenje i energiju.
Često ima jak miris ili intenzivan ukus (ljuto, začinjeno, pečeno).
Pogodna je u hladnim mesecima ili kod osoba koje su sklone hladnim rukama, nogama i osećaju zimice.

Primeri hrane koja greje:

Začini: đumbir, cimet, biber, čili, karanfilić, muskatni oraščić.
Proteini i meso: crveno meso, jagnjetina, piletina, divljač.
Žitarice i mahunarke: zob, heljda, pasulj, sočivo.
Topli napici: kuvano vino, čaj od đumbira, supa.
Ostalo: orašasti plodovi, susam, beli i crni luk, luk, med.

Šta znači „hrana koja hladi“?

Hrana koja hladi ima osvežavajući efekat na organizam, snižava osećaj toplote, hidrira i umiruje. Povezuje se sa Yin energijom i elementima vode. Češće je lagana, bogata vodom i mineralima.

Karakteristike hrane koja hladi:

Smiruje upale i pomaže kod pregrevanja tela.
Daje osećaj svežine i hidracije.
Često je sočna, blagog ukusa i lagana za varenje.
Pogodna je u toplim mesecima ili kod osoba koje osećaju unutrašnju „vrućinu“ (crvenilo lica, preznojavanje, nesanica).

Primeri hrane koja hladi:

Voće: lubenica, dinja, krastavac, narandža, limun, jagoda, ananas, mango.
Povrće: paradajz, zelena salata, tikvica, brokoli, spanać, celer.
Mlečni proizvodi: jogurt, kefir, mlaćenica.
Pića: biljni čajevi (nana, kamilica), kokosova voda, ceđeni sokovi.
Ostalo: morski plodovi, soja, tofu, semenke suncokreta.

Kako ih pravilno koristiti?

Ključ je u balansu. Previše hrane koja greje može dovesti do osećaja napetosti, znojenja, nesanice i problema s varenjem. S druge strane, previše hrane koja hladi može izazvati slabost, nadutost, osećaj hladnoće u udovima i pad energije.

Saveti:

Zimi se oslonite više na hranu koja greje – čorbe, supe, začini, kuvana jela.
Leti birajte hranu koja hladi – voće, povrće, salate, lagana jela.
Ako ste skloni prehladama i zimogrivosti, ubacite više toplih začina.
Ako imate upale, crvenilo, pojačano znojenje – oslonite se na hranu koja hladi.
Kombinujte obe grupe u skladu sa svojim potrebama i dnevnim aktivnostima.

Podela na hranu koja greje i hranu koja hladi nije samo stvar tradicije, već ima i praktično uporište u nutricionizmu. Naše telo različito reaguje na namirnice – neke ga aktiviraju i podižu energiju, dok ga druge umiruju i osvežavaju. Razumevanje ovog principa pomaže da se pametnije hranimo, uskladimo sa godišnjim dobima i sopstvenim ritmom života, te održimo zdrav balans u organizmu.

Spread the love