Praznici su polako iza nas, ali u Srbiji praznovanja uvek ima još malo – od krsnih slava, preko porodičnih okupljanja, do „da se još jednom vidimo uz trpezu“. Bogata hrana je deo tradicije, znak pažnje i ljubavi, ali često i razlog zbog kog se sa praznika vraćamo teži nego što bismo želeli. Dobra vest je da kontrola ishrane ne znači odricanje, već pametne, male poteze koji prave veliku razliku.

Prvi i najvažniji trik je – tempo. Najčešća greška za prazničnom trpezom je brzo jedenje. Kada jedemo polako, mozgu dajemo vremena da registruje sitost. Praktično pravilo nutricionista glasi: spustite pribor između zalogaja i svesno žvaćite. Često ćemo shvatiti da nam je tanjir bio prepun i da nam zapravo nije trebalo sve što smo pojeli.

Drugi korak je pametan izbor, a ne zabrana. Nije realno očekivati da ćemo odbiti sarmu, pečenje ili domaće kolače, niti je to potrebno. Ključ je u količini i redosledu. Preporuka je da se obrok započne salatom ili supom. Vlakna i tečnost stvaraju osećaj sitosti, pa je kasnije lakše zadržati kontrolu nad glavnim jelima. Birajte ono što zaista volite, umesto da „probate sve po malo“ – jer to „malo“ često preraste u previše.

Treći trik odnosi se na tanjir. Istraživanja pokazuju da ljudi pojedu i do 20–30 odsto više hrane kada koriste velike tanjire. Manji tanjir vizuelno deluje punije i psihološki zadovoljava, iako je porcija razumnija. Ovo je jednostavna, ali vrlo efikasna metoda kontrole unosa hrane, posebno tokom praznika.

Četvrta stavka je pažnja prema piću. Alkohol, sokovi i zaslađeni napici često su „nevidljivi“ izvor kalorija. Čaša vina ili rakije nije problem, ali nekoliko čaša uz obilan obrok brzo sabira kalorije koje telo teško troši. Voda treba da bude stalno prisutna na stolu – ne samo zbog hidratacije, već i zato što često mešamo žeđ sa glađu.

Peti savet je slušanje sopstvenog tela, a ne društvenih očekivanja. U našoj kulturi odbijanje hrane ponekad se doživljava kao nepristojnost. Ipak, rečenica „hvala, bilo je odlično, sit sam“ sasvim je dovoljna. Jesti preko mere da bismo nekoga zadovoljili dugoročno ne čini uslugu ni domaćinu ni sebi.

Na kraju, važno je podsetiti da jedan praznični obrok ne goji, ali niz nekontrolisanih dana može ostaviti trag. Kontrolisana ishrana tokom praznika ne znači gubitak uživanja, već očuvanje ravnoteže. Hrana je radost, okupljanje i tradicija – ali kada je jedemo svesno, ona ostaje zadovoljstvo, a ne teret koji nosimo sa sobom dugo nakon što praznici prođu.

Pročitajte: