Šta je usamljenost, a šta je biti samoća – razlika koju vredi razumeti

U svakodnevnom govoru često brkamo pojmove usamljenost I samoća-, iako je razlika između njih ogromna – i suštinska. Ona ne leži samo u broju ljudi oko nas, već u našem unutrašnjem stanju i doživljaju sebe i sveta.

Usamljenost – kada nedostaje povezanost

Usamljenost nije fizička, već emocionalna i psihološka praznina. To je osećaj da nismo viđeni, saslušani, prihvaćeni, da ne pripadamo. Čovek može biti okružen ljudima, pa čak i voljen, ali se i dalje osećati usamljeno ako se ne povezuje sa drugima na dubokom, istinskom nivou.

Usamljenost često dolazi iz:

emocionalne izolacije, čak i u odnosima,
gubitka smislenih veza,
nerazumevanja i otuđenosti,
unutrašnjih konflikata i nedostatka samoprihvatanja.

To je stanje koje boli. Psiholozi je danas nazivaju jednom od najtiših pandemija savremenog doba, jer je česta, ali skrivena.

Biti sam – kada smo u dobrom društvu sa sobom

S druge strane, biti sam je fizičko stanje, ali ne nužno negativno. Često je upravo suprotno – to može biti dragoceno vreme za regeneraciju, razmišljanje, stvaranje, povezivanje sa sobom. To je svesno birana tišina, prostor u kom se čuje sopstveni unutrašnji glas.

Ljudi koji znaju da budu sami najčešće su:

emocionalno stabilniji,
kreativniji,
samostalniji,
zadovoljniji sobom.

Samost može biti izvor snage, dok je usamljenost često poziv u pomoć.

Sličnosti između usamljenosti i samoće

Ipak, i usamljenost i biti sam dele jednu dodirnu tačku – obe situacije se dešavaju kada je osoba bez prisustva drugih. Razlika je u tome kako unutrašnje doživljavamo tu situaciju.

Usamljenost – neželjena, bolna.
Samoća – često dragovoljna, lekovita.

I jedno i drugo mogu biti faza, izbor ili posledica, i lako mogu da prelaze jedno u drugo. Osoba koja dugo bira da bude sama može jednog dana početi da se oseća usamljeno. A neko ko se oseća usamljeno, može kroz unutrašnji rad doći do toga da u samoći pronađe mir.

Usamljenost je odsustvo povezanosti, a biti sam je prisutnost sa sobom.
Usamljenost ranjava. Samoća može da izleči.
Usamljenost je nedostatak. Samoća je prostor.

Znati biti sam, a ne biti usamljen – možda je jedan od najvažnijih znakova emocionalne zrelosti. I često – prvi korak ka istinskoj povezanosti sa drugima.

Spread the love