Beograd — Na Avali, planini koja se uzdiže južno od Beograda i poznata je po Avalskom tornju i spomeniku Neznanom junaku, godinama kruži jeziva priča koja nikada nije do kraja razjašnjena. Meštani okolnih sela i slučajni prolaznici tvrde da su u noćnim satima viđali misterioznu ženu odevenu u crno, kako stoji ili hoda uz krivudave puteve planine. Neki govore da nestaje istog trenutka kada joj se priđe — kao da nikada nije ni bila tu.

Legenda koja traje decenijama

Prva svedočenja o takozvanoj „Crnoj ženi sa Avale“ datiraju još iz sedamdesetih godina prošlog veka. U to vreme, Avala je bila omiljeno izletište, ali i mesto kroz koje su prolazile kamionske i putničke rute. Vozači su počeli da prijavljuju neobične pojave: mršava figura žene u crnoj haljini, bleda lica i praznog pogleda, najčešće u blizini raskrsnice kod podnožja planine.

Kako svedoče arhivski članci iz tog perioda, nekoliko vozača je izjavilo da su pokušali da joj priđu ili da je povezu, ali bi nestala čim bi otvorili vrata. Kod nekih je ostajao i samo otisak ruke na prozoru automobila.

Jeza i tišina u noći

Prema svedočenju jednog penzionisanog vozača autobusa iz 1983. godine, žena se pojavila na sred puta u gustoj magli. „Mislio sam da je neko u nevolji. Naglo sam zakočio, ali kad sam izašao, nikog nije bilo. Na asfaltu nije bilo ni traga da je neko stajao. Samo hladan vetar i zvuk šume“, rekao je tada za dnevne novine.

Iako nikada nije potvrđeno ko je ta žena, priče o njoj uvek su imale sličan obrazac: duga crna haljina, bledo lice, tišina i nestanak u deliću sekunde. Neki meštani tvrde da se pojava najčešće javlja u proleće i jesen, tokom maglovitih noći kada je Avala gotovo obavijena velom tame.

Nesreća iz prošlosti

Jedna od najupornijih verzija legende kaže da je „crna žena“ zapravo duh devojke koja je poginula u saobraćajnoj nesreći na Avali pedesetih godina prošlog veka. Navodno je bila u venčanici, na putu ka svadbi, kada je automobil sleteo s puta. Njeno telo pronađeno je tek dan kasnije u šumi.

Međutim, nikada nije pronađen zvanični zapis koji potvrđuje takvu nesreću, niti fotografije ili dokumentacija. Upravo ta praznina između priče i dokaza učvrstila je legendu — pretvorila ju je u jezivu misteriju koja se prenosi s kolena na koleno.

Policija i istražitelji: „Nikada nismo imali dokaz“

Policija i spasioci su kroz godine dobijali više prijava u vezi sa ovom pojavom, ali nijedna nije dala konkretan rezultat. „Obično bismo izašli na teren, pregledali područje i ništa ne bismo pronašli. Avala ume da bude maglovita i nepredvidiva noću, što dodatno stvara utisak nestvarnosti“, rekao je bivši pripadnik policije koji je učestvovao u jednoj od potraga devedesetih.

Mistika, narodna predanja i urbane legende

Mnogi ovu priču svrstavaju u red urbanih legendi koje su srasle s lokalnim predanjima. Avala je i ranije bila okružena mistikom — u vreme Drugog svetskog rata, u njenim šumama su se odvijale borbe, a postoje i brojna narodna verovanja o duhovima, vilama i „nečistim silama“ koje obitavaju u planinskim šumama.

Psiholozi ističu da ovakve priče često nastaju u sredinama gde priroda i istorija imaju snažan simbolički značaj. „Jedna neobična pojava u mraku može se godinama pretvoriti u legendu, a kolektivno sećanje je ume da je oblikuje tako da postane deo lokalnog identiteta“, objašnjava sociolog kulture sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Legenda živi i danas

Danas, više od pola veka kasnije, „crna žena sa Avale“ i dalje je deo beogradske usmene tradicije. Neki tvrde da su je i sami videli, drugi da je to samo igra svetla i magle. Iako nikada nije potvrđeno njeno postojanje, ova priča ostaje deo misterije Avale — planine koja noću, kažu meštani, nikada nije sasvim tiha.

Spread the love