Vreme u kome živimo ljubav se često prikazuje kao nešto što „mora“ da se pronađe, što nas „čeka iza ugla“ ili što će nas „iznenada udariti kao grom iz vedra neba“. Filmovi, serije i društvene mreže stvaraju iluziju da prava ljubav nastaje preko noći, da je dovoljno da se sretnu dvoje ljudi i sve će biti rešeno. Ali istina je drugačija i mnogo dublja: prava ljubav se ne traži, ne juri i ne očekuje – ona se gradi čitavog života.

Ljubav nije slučajnost, već proces

U psihoterapiji često se govori rečenica: „Sve čekam da naiđe onaj pravi/onaj prava.“ Iza tih reči stoji vera da je ljubav unapred određena i da dolazi spolja. Međutim, istina je da ljubav počinje u nama. Ona se rađa iz načina na koji posmatramo sebe, na koji gradimo odnos sa drugima i na koji ulažemo u međusobno poverenje, poštovanje i strpljenje.

Zrela ljubav nije samo osećaj – ona je odluka i odgovornost. To znači da, čak i kada „iskra“ više nije jaka kao na početku, ljubav ostaje živa zahvaljujući svakodnevnim gestovima, razumevanju i spremnosti da se odnos neguje.

Ljubav se ne „traži“ – ona se stvara

Ljudi često jure za ljubavlju misleći da će je pronaći u savršenom partneru. Ali savršen partner ne postoji. Postoji samo dvoje ljudi koji su spremni da rastu jedno uz drugo. Ljubav nije nešto što se dogodi – ona je nešto što gradimo zajedno, ciglu po ciglu, kroz:

poverenje koje se ne podrazumeva, već stiče,
komunikaciju koja ne znači samo govoriti, već i slušati,
poštovanje koje ostaje i kada se ne slažemo,
spremnost da oprostimo i da damo šansu novom danu.

Ljubav traje koliko i naša spremnost da radimo na njoj

Prava ljubav nije bajka u kojoj „žive srećno do kraja života“. Ona je život sam – sa svim usponima i padovima. Ljubav ponekad boli, jer zahteva da izađemo iz sebe, da podelimo slabosti, da priznamo greške. Ali baš u toj ranjivosti krije se njena snaga.

Onaj ko misli da je ljubav nešto što se „jednom pronađe“ i zauvek traje, lako će se razočarati. Onaj ko shvati da se ljubav svakodnevno gradi – u pogledima, u rečima, u tišini, u zajedničkim planovima i u opraštanju – taj će znati šta znači voleti.

Prava ljubav se ne traži po klubovima, ulicama, aplikacijama ili slučajnim susretima. Ona se ne juri i ne hvata kao leptir. Prava ljubav je poput stabla: posađena je jednom, ali da bi rasla, mora se zalivati, negovati i čuvati od oluja.

Zato, umesto da jurimo ljubav kao nešto što dolazi spolja, setimo se: ona počinje u nama i raste onoliko koliko smo spremni da u nju ulažemo. To je tajna srećnih ljudi – oni znaju da ljubav nije nešto što se nađe, već nešto što se gradi, iz dana u dan, celog života.

Spread the love