U eri u kojoj smo svi robovi vremena, alarma i rasporeda, jedno mesto je odlučilo da kaže „ne“ satu — i postalo poznato širom sveta kao “ostrvo bez vremena”. U pitanju je Sommarøy, malo ribarsko naselje u arhipelagu Tromsøya, smešteno oko 320 km severno od Arktičkog kruga u Norveškoj.

Ono što ga čini jedinstvenim nije samo njegova geografska lokacija, već i inicijativa lokalnog stanovništva da ukine koncept vremena u svakodnevnom životu.

Gde se nalazi i kakav je život tamo?

Sommarøy, što na norveškom znači “Letnje ostrvo”, ima oko 300 stalnih stanovnika i nalazi se u regiji Troms, u opštini Tromsø.

Stanovnici žive uglavnom od ribarstva i turizma. Klima je arktička, a pejzaži dramatično lepi: beli pesak, fjordovi, polarna svetlost zimi i ponoćno sunce leti.

Šta znači “nema vremena”?

U junu 2019. godine, lokalna zajednica je pokrenula simboličnu kampanju da Sommarøy postane “zona bez vremena”. Cilj nije bio da se ukinu kalendari i satovi u bukvalnom smislu, već da se skrene pažnja na jedinstveni način života koji ovo mesto ima — i da se napravi korak ka većoj fleksibilnosti u radu i odmoru, nevezano za fiksno radno vreme.

Arktički fenomen: svetlost 24 sata

Osnovni razlog za tu inicijativu leži u geografskoj specifičnosti Sommarøya.

Od sredine maja do kraja jula, sunce ne zalazi uopšte — 69 dana neprekidne dnevne svetlosti.
Suprotno, zimi od kraja novembra do sredine januara, sunce uopšte ne izlazi — vreme potpune tame, poznato kao polarna noć.

U takvim uslovima, tradicionalni koncept sata gubi smisao: deca se igraju napolju u 2 ujutru, ljudi kose travu u ponoć, a pecaroši kreću na more kad god to vreme i svetlost dozvole — ne kada sat pokaže.

Simbolička inicijativa – peticija i globalni odjek

Inicijativa je počela kada je Kjetil Kjellfjord, lokalni turistički radnik, sakupio potpise meštana za ukidanje vremena. Peticija je pozvala norvešku vladu da proglasi Sommarøy prvom zonom bez vremena na svetu. Iako zakonski predlog nije usvojen, kampanja je imala ogroman medijski efekat:

Objavljena je u BBC-u, CNN-u, Al Jazeeri i The Guardianu.
Norveški satelitski operater TimeZone.no ponudio je podršku kampanji.
Mnogi su reagovali pozitivno, dok su drugi tvrdili da je u pitanju samo marketinški trik.

Reakcije i efekti

Pozitivni efekti:

Povećan broj turista: samo u julu 2019. poseta ostrvu porasla je za 17% u odnosu na prethodnu godinu.
Poruke slobode i mentalnog zdravlja: mnogi su u kampanji videli važan korak ka borbi protiv stresa i iscrpljenosti modernog sveta.
Pokrenuta su pitanja o fleksibilnom radu, obrazovanju i zdravlju.
Kritike:

Neki norveški mediji i akademici ukazali su da vreme ne može biti ukinuto zbog zakonskih i infrastrukturnih potreba (škole, saobraćaj, zdravstvo).
Vladine institucije nisu zvanično podržale inicijativu, ali su priznale značaj rasprave o mentalnom zdravlju i “tiraniji sata”.

Sociološki i psihološki aspekt

Prema psiholozima, ovo nije prvi put da ljudi žele da pobegnu od rigidnog vremena. Slični pokreti postoje u:

Digitalnim detoks pokretima
Nomadskim zajednicama
Permakulturnim selima

Sommarøy je tako postao simbol ne samo geografskog, već i ideološkog severa — mesta gde ljudi pokušavaju da povrate autonomiju nad svojim vremenom i životom.

Utopija bez kazaljki?

Iako vreme na Sommarøyu nije ukinuto zakonski, ova mala zajednica je pokrenula veliku globalnu debatu: da li sat upravlja nama, ili mi njime?

U svetu u kojem se sve meri minutima, Sommarøy nudi metaforu: da možda postoji drugačiji način — život po ritmu prirode, svetlosti i sopstvenih potreba, a ne po diktatu ekrana i alarma.

BONUS VIDEO