Polazak u školu je jedno od najvećih životnih poglavlja za svako dete – ali i za njegove roditelje. To je trenutak kada se dete, možda prvi put, suočava sa većim obavezama, odgovornošću, novim socijalnim okruženjem i očekivanjima. Ako se tome pristupi s pažnjom i razumevanjem, ovaj period može postati temelj zdravog odnosa prema učenju, sebi i svetu.

ŠTA DETE ZAPRAVO DOŽIVLJAVA?

Iako odrasli ovaj korak često vide kroz prizmu „kraja igre i početka obaveza“, dete to doživljava mnogo dublje:

Menja se njegova uloga – od „vrtićkog“ deteta postaje „školarac“.
Dolazi do odvajanja – provodi više vremena bez roditelja.
Povećavaju se očekivanja – učenja, pažnje, samostalnosti.
Upoznaje nepoznato – učiteljicu, razred, pravila, prostor…

Sve to može izazvati uzbuđenje, ali i strah, nesigurnost, pa čak i otpor. Tu je važno da roditelji postanu emocionalna sigurnost i oslonac.

KAKO PRIPREMITI DETE? PSIHOLŠKI PRISTUP KORAK PO KORAK

Pričajte na vreme i otvoreno

Polazak u školu ne sme biti iznenađenje. Uključite dete u razgovore nekoliko meseci unapred. Koristite jednostavne rečenice i pozitivne tonove:
„U školi ćeš imati svoju torbu, knjige, drugare, učiteljicu koja će te učiti svašta zanimljivo.“

Izbegavajte rečenice koje izazivaju pritisak

Rečenice poput:
„Sad kreće ozbiljan život“ ili
„Nema više igranja“
mogu izazvati strah. Škola nije kraj detinjstva – ona je početak jedne nove faze razvoja.

Ohrabrujte, ne plašujte

Pohvalite detetovu radoznalost, trud i znanje:
„Znam da ćeš se lepo snaći.“
„Ti si neko ko voli da uči i istražuje.“
Deca usvajaju sliku o sebi na osnovu naših reči.

Igrajte se „škole“

Simbolička igra je najbolji način da dete obradi emocije. Zamenite uloge: neka dete bude učitelj, vi đak. Dajte mu mogućnost da se izrazi, postavi pitanja i izrazi strahove kroz igru.

Upoznajte školu zajedno

Idite do škole, prošetaćete zajedno, uđite ako je moguće. Upoznajte dete sa prostorom, dvorištem, možda čak i budućom učiteljicom. Tako nepoznato postaje poznato.

Vežbajte male rutine unapred

Budite postepeni. Počnite da uvodite rutine slične školskim: ranije buđenje, sedenje uz knjige, pakovanje torbe. Rutina stvara osećaj sigurnosti.

Dajte emocijama prostora

Normalno je da dete ima strah ili uzbuđenje. Nemojte umanjivati njegove emocije („Ma šta se tu imaš bojati“), već ih priznajte i osnažite:
„Razumem da ti je sve novo, ali ja verujem u tebe.“

Ne projektujte svoje strahove

Ako imate loša sećanja na školu, ne prenosite ih. Ovo je detetovo iskustvo, ne vaše. Važno je da ostanete smireni i uvereni u detetovu sposobnost da se snađe.

Deca ne traže savršene roditelje, već prisutne i osetljive. U vašoj smirenosti nalaziće svoje pouzdanje. U vašem osmehu, svoj kompas. I zapamtite – nije cilj da dete sve zna pre škole, već da se u školu raduje, oseća se sigurno i spremno da uči.

Jer kada ima emocionalnu sigurnost kod kuće, dete može da izgradi svet i van nje – sigurno, slobodno i sa osmehom.

Spread the love