Između rastanka i ljubavi

Postoje veze koje gore od strasti. Postoje one koje sagore u tišini. A postoje i one treće – u kojima ni ne gori ni ne gasi se. Samo traje. Godinama. Bez napretka, bez istinskog zajedništva, ali i bez definitivnog kraja. U njoj ste i dalje zajedno, ali više ne znate ni zašto.

Ako ste se pronašli u ovome, znajte – niste jedini. I što je najvažnije, to što osećate da „nešto ne štima“ je znak da je vreme da zastanete i pogledate istini u oči.

Zašto ostajemo u takvim vezama?

Najčešće – zbog straha.
Straha od samoće, promena, razočaranja.
Zbog godina koje smo već uložili, snova koje nismo ostvarili, i nade da će možda sutra biti drugačije. Ponekad ostajemo iz navike, iz osećaja dužnosti, zbog dece, imovine, porodičnih pritisaka. Ponekad ostajemo jer ne znamo ko smo bez te veze.

Ali istina je – ostajemo jer još nismo skupili snagu da postavimo najvažnije pitanje:

Ima li nas više u ovoj vezi – ili je samo ostao oblik bez sadržaja?

Šta treba da uradite?

1. Stanite. Bez izgovora.
   Ugasite buku svakodnevice. Prestanite da gurate stvari pod tepih. Dajte sebi prostor da osetite – kako se zapravo osećate u toj vezi?
2. Zapišite, bez filtera.
   Odvojite papir i napišite iskreno:

• Šta me u ovoj vezi ispunjava?
• Šta me boli?
• Da li bih želela da ovako izgleda moj život za pet godina?
• Da li se još uvek radujem toj osobi?
• Da li možemo da rastemo zajedno, ili samo stojimo u mestu?

3. Razgovarajte. Ali stvarno.
   Ne o tome ko je ostavio čarape na podu, već o tome kako se oboje osećate. Da li se još uvek gledate kao partneri? Da li postoji želja da se nešto promeni? Bez iskrene komunikacije – nema ni odluke.
4. Razmislite – da li ste se promenili?
   Ljudi se menjaju. Ono što nam je odgovaralo pre pet ili deset godina, možda više ne čini da se osećamo živima. Nema krivice u tome. Ali ako ste se razvijali u različitim pravcima – pitanje je da li još uvek gledate u istom smeru.
5. Postavite sebi rok.
   Odluke ne treba donositi u afektu. Ali ni godinama odlagati. Ako osećate da stojite u mestu, dogovorite se sami sa sobom: „Dajem sebi (i vezi) još tri meseca aktivnog truda. Ako ne osetim promenu, biram da idem dalje.“

Kada ostati?

• Kada postoji ljubav, ali ste zapeli u rutini.
• Kada postoji iskrena volja s obe strane da se stvari promene.
• Kada razgovor vodi do razumevanja, a ne do zida.
• Kada osećate da u toj osobi i dalje imate prijatelja, saputnika, oslonac.

Kada otići?

• Kada se stalno osećate usamljeno i pored nekoga.
• Kada se trudite samo vi.
• Kada ne postoji volja ni za razgovorom, ni za promenom.
• Kada ostajete iz straha, a ne iz ljubavi.
• Kada već dugo živite kao cimeri, a ne kao partneri.

Zaključak:

Veze su živa bića – rastu, menjaju se, ili umiru. I nijedna odluka nije laka. Ali najopasnija je – neodlučnost.

Ako ste na raskrsnici, nemojte bežati u svakodnevicu i „biće bolje od ponedeljka“. Zastanite. Pogledajte gde ste. Pogledajte osobu kraj sebe. Pogledajte u sebe.

Nekada ćete shvatiti da vredi dati sve od sebe još jednom.
A nekada – da je najhrabrije i najzdravije reći: Ovo je kraj. Hvala ti na svemu. Idem dalje.

Bilo da nastavite zajedno ili svako svojim putem – važno je da krenete. Jer život ne trpi pauzu.