Godišnji odmor za mnoge parove donosi ono čemu se najviše raduju — konačno vreme za dvoje, bez pritiska posla, svakodnevnih obaveza i iscrpljujućih rutina. Ali upravo to „konačno vreme zajedno“ zna da izvuče na površinu i ono što je inače bilo zatrpano ispod haotične svakodnevice.
Neki parovi tada zablistaju. Kao da se ponovo sretnu — bez stresa, rokova i poruka koje se svode na „kupi hleb“ ili „kad dolaziš“. Umesto toga, pričaju dugo, smeju se, dodiruju češće, i bude se zajedno bez alarma. To je zato što među njima i postoji emocionalna bliskost, samo je često zagušena dnevnim borbama. Kad se te borbe uklone, ostaje ono što je suštinsko — odnos koji diše i ima dubinu.
Ali kod drugih se dogodi nešto sasvim drugo. Umesto bliskosti, pojavi se tišina. Ili još gore — napetost. Bez spoljašnjih distrakcija koje su ih inače „držale zajedno“, ostanu jedno pored drugog kao dva stranca. I tada se više ne može sakriti ono što je možda već mesecima (ili godinama) tinjalo — nesklad. Nedostatak komunikacije, različite vrednosti, potisnute frustracije… Na odmoru više nema gde da se sakriju.
Tako godišnji, koji zamišljamo kao prostor za ljubav, postane ogledalo odnosa. Neki se u njemu prepoznaju i zaljube još jače, a neki se suoče sa istinom koju je svakodnevica vešto prikrivala.
I to ne mora nužno da bude loše. Ponekad je upravo takvo suočavanje početak stvarne promene — bilo u pravcu produbljivanja odnosa, bilo u smeru mirnog razlaza. Jer i jedno i drugo je, zapravo, rast. A u ljubavi, baš kao i u životu, samo ono što je istinito može trajati.
Oznake: #dvoje, #godišnji odmor, #psihologija
Share On Facebook
Tweet It
