Skoro je već zaboravljena priča o usamljenoj starici koja je živela u kolibici, na kraju napuštenog sela.
Jedina radost i njeni jedini prijatelji bilo je cveće koje je (čudom!) najbujnije cvetalo baš oko njene kolibice. Usamljenost i godine pogrbile su je.
Jednog hladnog jutra jedva je ustala, teškom mukom izašla pred svoju kolibicu okruženu snegom i osećajući da umire, zaplakala je jer njenih prijatelja – cveća nije više bilo…
Tada se dogodilo čudo – na mestima gde su suze pale na sneg, niklo je nežno belo cveće, na krhkoj zelenoj stabljici, koja je bila pogrbljena, baš kao i starica.
Bile su to visibabe, koje su tada samotnoj starici vratile radost u život, a danas je vraćaju svima nama…
Oznake: Legenda o visibabi, Naj magazin
Share On Facebook
Tweet It
