MAZITI ILI RAZMAZITI DECU?

Da pojasnimo u samom startu: maženo I razmaženo dete su dva potpuno različita pojma, mada se često ovi pojmovi mešaju.

Maženo ili razmaženo dete? Bez obzira na savete I iskustva drugih ljudi, vaše dete je samo vaše, začeto I rodjeno iz ljubavi, I zašto onda da ga ne mazite?

Mazite i ljubite svoju decu, ali ih nemojte razmaziti. Napravite jasnu granicu u svojoj glavi izmedju ta dva pojma, na osnovu prizora koje ste sigurno  do sada videli u svom životu, ako već nemate iskustva. Setite se scene dečijih suza kada ne može da istera svoj hir, a roditeli popuštaju  u strahu šta će reći ljudi? I

hajde odmah da razrešimo ovaj mit.

Maženjem učimo decu emocijama.

Maženjem, ljubljenjem, pažnjom, ljubavlju učimo decu emocijama, pokazujemo im da smo tu, učimo ih da vole i budu voljena. Pažnja je deci i te kako potrebna, bez obzira na pol. Ljubav i pažnja im je potrebna u istoj meri. Emocije su jako važne za razvoj svakog deteta i ne uskraćujte ih svojoj deci. Jer, ne može nikad da bude previše ljubavi, maženja ili ljubljenja. I ono najvažnije, emocije ne mogu da razmaze vaše dete.

Šta može da utiče na to da deca budu razmažena?

Deca razmaženost razvijaju kao rezultat popustljivog stila vaspitanja. Zato o tome vodite računa, na koji način i kojim stilom ćete vaspitavati svoje dete. Više zagrljaja neće ga učiniti razmaženim, ali zato način vaspitanja hoće. Ukoliko vi ispunjavate sve detetove želje samo da bi bilo “mirno” i da ne bi plakalo, to nije dobro za njega. Decu treba učiti da ne mogu da imaju uvek sve što požele već je stvar učenja ponašanja. Realno.  u životu neće moći uvek da imaju sve što požele. Ukoliko ispunjavate svaku nerealnu dečiju želju, ono će vremenom razviti osobine poput sebičnosti, samoživoti, nestrpljivosti. Vi ga takvim stilom vaspitanja učite da uvek može da dobije sve, odmah, da ni za šta ne treba da se potrudi. Da ne treba da sačeka i bude strpljivo.

Znači, kako budu rasli biće nezadovoljni, nesrećni ljudi, naučeni da odmah imaju sve što požele. A u životu neće sve ići tako glatko, neće više biti mame i tate koji će skakati na svaku suzu i činiti im sve kako bi bili srećni. Zapravo, to i nije sreća, jer kada imate sve odmah i sad, brzo bivate zasićeni svim i nezadovoljni.  Tada vam se javlja želja uvek za novim stvarima i gubite fokus. Takođe, ovako vaspitana deca će biti nesrećna već kada prvi put naiđu na prepreku. Čim nešto ne budu mogli da dobiju biće jako nezadovoljna. Bilo da je to u vrtiću ili kasnije u školi ili na poslu, drugi im neće udovoljavati kao roditelji. Isto će se preneti na ljubav i partnerske odnose i biće nesrećni ukoliko nekad budu odbijeni od strane svoje simpatije.

Znači, na razmaženost dece utiče stil vaspitanja, odnosno popustljivost jednog ili oba roditelja. Kada je vaspitanje u pitanju, roditelji bi trebalo da zauzmu isti stav i da se vode istim stilom vaspitanja, kako ne bi zbunjivali dete.

Emocije ne mogu da razmaze decu.

Ljubavi nkada nije previše a vreme kada su mališani brzo prolazi…

Ljubavi nikad dosta!

Zato mazite i ljubite svoju decu, ali ih nemojte razmaziti, učite ih strpljenju, šta je zaista sreća. Da je ona u malim stvarima i upravo u tim emocijama koje razmenjujemo. Učite ih da vole i pokazujte im ljubav svakog dana. Tako će izrasti u srećne i zadovoljne ljude. Mazite svoju decu, ljubite ih, nosite u naručju. Sad su tako mali i to vreme kasnije nećete moći da vratite. Budite tu za njih, igrajte se, smejte se, volite. Dajte im punu svoju pažnju, ali ih, još jednom da ponovimo nemojte razmaziti.