Insulin je hormon koga luči pankreas (gušterača). Uloga insulina je da reguliše nivo glukoze (šećera) u krvi, tj.reguliše metabolizam ugljenih hidrata.

Unošenjem hrane u organizam, menja se koncentracija glukoze u krvi i dolazi do lučenja insulina. Insulin vrši skladištenje glukoze iz krvi u ćelije masnog tkiva i mišićnog tkiva, kao i dalje procese glukoze.

Ako se desi, da se šećeri ne skladište u ćelije masnog tkiva i mišićnog tkiva, pankreas će da nastavi da luči insulin jer i dalje dobija insformaciju da je povećana kontentracija šećera u krvi. Tako će šećeri da se pretvaraju u masti.

Insulinska rezistencija je metaboličko stanje koje nastaje zbog povećanog insulina u krvi, a da pri tom ćelije postaju otporne na njegovo dejstvo (regulaciju glukoze u krvi).

Simptomi koji se mogu javiti kod osoba koje imaju insulinsku rezistenciju su: umor, bezvoljnost, pospanost, česta glad, slaba koncentracija, povećana telesna masa (i to najčešće u predelu stomaka), pojava akni, pojačana maljavost, povećan krvni pritisak, povećan nivo holesterola…

Faktori koji mogu da utiči na nastanak insulinske rezistencije su: da je osoba gojazna, ishrana bogata ugljenim hidratima (misli se na rafinisane ugljene hidrate i šećere), povećan unos trans masnih kiselina, hroničan stres, slaba fizička aktivnost…

Ishrana ima značajnu ulogu u prevenciji i lečenju insulinske rezistencije.

Preporuka je da se:

pravilno rasporede obroci (najčešće 4 oborka – doručak, užina, ručak i večera) prema dnevnim obavezama; ne treba preskakati obroke
unosi dovoljno tečnosti u organizam – obična voda (oko 2 l), nezalađen čaj
vodi računa o termičkoj pripremi hrane – izbegavati prženje, pohovanje…
biraju namirnice koje imaju niži glikemijski indeks ( glikemijski indeks je pokazatelj koliko brzo ili sporo namirnice podignu nivo glukoze u krvi), a to su:

-namirnice bogate proteinim,

-namirnice bogate dijetnim vlaknima,

-namirnice koje ne sadrže skrob ili ga sadrže ali u vrlo maloj količini,

-kao i namirnice koje sadrže omega masne kiseline…

Namirnice koje se preporučuju su: zeleno lisnato, glavičasto povrće, mahunarke, paprika, paradajz, tikvica, pečurke…; voće – citrusi, bobičasto, jabučasto…; meso bez vidljivih masnoća i kožice, riba sa visokim sadržajem omega 3 masne kiseline, jaja, integralne žitarice…

Namirnice koje bi trebalo da se izbegavaju su:

namirnice sa puno zasićenih masnih kiselina, rafinisanih uglejnih hidrata
slatkiši (keks, kolači, torte, čokolada, sladoled…) kao i industrijski proizvodi – grickalice
gazirani napitci, alkohol, zaslađena pića…

Ako se insulinska rezistenija ne otkrije na vreme, može doći do nastanka dijabetesa tipa 2 , gestacijskog dijabeta, smanjene funkcije štitne žlezde, kardiovaskularnih oboljenja, sindrom policističnih jajnika…

Jelena Borišić, nutricionista

Spread the love