Prirodni fenomen Đavolju Varoš, posetilo je bezbroj turista, svako je video njene figure, čuo priče i legende koje se ispredaju o njoj. Svako joj se divio!

Ovaj prirodni fenomen prate neobične i nestvarne legende i predanja. Neke su lepe, neke uteruju strah u kosti. Priča o neobičnim zvucima koji dolaze izmedju zemljanih kula, senke koje se kreću, sve su nekako vezane za noć, pa ne čudi što se ovaj lokalitet izbegava noću.

205 zemljanih figura u Đavoljoj varoši, straobalno izgledaju noću. Ko nije znao ona najviše sija noću i najbolje baš noću priča svoju priču. Tačno je da morate biti dovoljno hrabri, da čujete i osetite ovo mesto, koje se razlikuje verovatno od svih koje ste do sada posetili.

O Đavoljoj varoši govore razne legende i narodna predanja. Sam njen naziv potiče od karakteristične pojave,. Vetar duva specifičnog pravca, vazduh prolazi izmedju figura i čuju se karakteristični zvuci, koji podsećaju na krike. Ljudi koji prolaze lokalnim putevima slušajući zvuke misle da se ovde đavo nalazi. Tačnije, da na ovom mestu on vuče svoje žrtve, i da zvuci koji se čuju potiču od patnji žrtava, koje je on muči na ovom mestu. Lokalno stanovništvo izbegava bilo kakav prolazak ovde. Ove figure kada pogledate iz daljine izgledaju kao porušeni grad, i kada spojite izgled i zvuk, dobijate razlog što ovo mesto zovu Đavolja Varoš, odnosno porušeni grad u kome Đavo živi.

Osim misterioznih neuobičajenih zvukova, Đavolja Varoš je okovana i neobičnim legendama. Najpoznatija legenda kaže da ove figure predstavljaju okamenjene svatove.

Po legendi u blizini, nalazi se selo sa dobrim i pobožnim stanovništvom, koje je zasmetalo đavolu. Tu se stvorio izvor đavolje vode. Ne znajući čiji je ruku delo, meštani počinju da piju vodu i počinju da greše. Jednom, na nagovor đavola kreću da venčaju brata i sestru, time počinje rodoskrnavljenje. Opijeni, đavoljom vodom i đavolim lažima i obećanjima, da će svaka želja koju budu zaželeli bude ostvarena. Opijeni lažnim obećanjima, krenuli su ka crkvi, i naišla je dobra vila koja štiti ovaj kraj, i uz Božiju pomoć, ona je, zaustavila svatove na ovom mestu, i tačnije oni su pretvoreni u kamene kugle.

Legenda kaže i da je u obližnjem selu živeo jedan sasvim dobar čovek i zato su ga đavoli opsedali, pa je tako nosio đavola na svojim leđima. On je kako kaže legenda bolovao od različitih bolesti, jer đavo ne dozvoljava da živi srećno i već bolesno i sa brigama. Upravo, zbog te čovekove dobrote, na njega se sažali Sveta Petka, dodje mu u san i kaže mu da bi se oslobodio đavola, mora da prespava na tom mestu. On je to učinio, a ujutro kada se probudio, đavo je nestao, a sa njime brige i bolesti koje je čovek nosio sa sobom. Čovek je otišao zdrav i zbog zahvalnosti, na tom mestu je sagradio crkvu.

Znači, ljudi kažu da ovde viđaju neobične senke, senke koje se kreću između zemljanih kula, i podsećaju likom na đavola.

Nauka je rešila mnoge misterije Đavolje Varoši, pa tako objašnjava da su neobični zvuci, koji se ovde mogu čuti, uglavnom krici, divljih životinja, i vetra, koji provlačeći se u šupljinje zemljanih figura ili između njih, dobijaju drugačiji zvuk. Pa tako možemo čuti, topot konja, zveckanje mačeva, i druge neobične zvuke. Nauka daje objašnjenjenje, ali ne prihvata svako naučno objašnjenje.

Zvuci tj vetar različitih pravaca, asocira ljude na različite dogadjaje. Naravno, uvek ostaje prostora, da svi posetioci Đavolje varoši, da prenesu svoje impresije o njoj. Isto tako je objasnila i nastanak zemljanih kula. Nauka kaže da je u pitanju erozija tla.

Istraživači su uzeli kišu kao najveći vid erozije i kada pada kiša odnosi zemljište, i kamene figure tako čuvaju zemljište koje je ispod njih. Ne dozvoljavajući da kiša, odnosno erozija odnese tlo, posle izvesnog perioda kao da su figure porasle, a u stvari zemljište je odneto, i nije na istim nadmorskim visinama na kojoj je bila na početku stvaranja. Figura raste sve dok je kamen na vrhu i čim figura padne, ona se smanji, neke čak i do pola metra. U pitanju je kružni proces, neke figure nastaju, neke su u punoj veličini, treće nestaju i to se tako, stalno dogadja. Starost figura se procenjuje na oko 12oo godina, a sam kamen na vrhu 25 miliona godina.

I tako je nauka sve objasnila, na svoj način, ali ipak nije sve objasnila. Svaka figura na nešto liči, i svakome drugačije izgleda. Dva čoveka ovde ne mogu videti istu sliku.

Izgled figura i danas budi pažnju turista iz čitavog sveta. U figurama vide i različite oblike. Pogotovu inspirisani legendama, u figurama vide ljudska lica. Sve zavisi od trenutne inspiracije šta Đavolja Varoš probudi kod čoveka i niko je ne vidi na isti način.

I ne samo to, ono što okom vidimo i slikamo, na slici ne postoji.

Mnogo puta se desilo da su turisti hteli da nešto uslikaju, na figurama, ali to nije isto što im prikazuje foto aparat ili kamera kojom su uslikali.

Đavolja varoš, osvetljena reflektorima u boji, noću daje nestvarnu sliku ovog lokaliteta. Ovo je jedinstveni lokalitet u svetu i kada je vidimo jednom, drugi put je vidimo potpuno drugačije. I to je ono što najviše zbunjuje.

Đavolja varoš je atraktivna u svakom godišnjem dobu, i u svakom ima neku svoju čar.

Jedinstvene figure deli jedan strmi uspon. Deo figura čine Đavolju jarugu, a drugi Paklenu jarugu.

Nauka je dala svoja objašnjenja, ali kada se noću nadjete u Đavoljoj Varoši, proradi mašta, a mašta može svašta. Onda, svako zaboravi na nauku, i ima svoje objašnjenje i vidjenje.

Spread the love