ZALAŽEM SE ZA UMERENU, MEDITERANSKU ISHRANU

Dr Saša Plećević, poznatini  kao dr Feelgood rođen je u Požarevcu gde je završio  srednju medicinsku školu. Medicinski fakultet je završio u Nišu gde je radio kao lekar Hitne pomoći dve godine. Nakon toga se seli u Beograd gde je završio specijalizaciju  iz oblasti anesteziologije na Vojno-medicinskoj akademiji. Od 2002. do 2005.godine se u Americi usavršava iz oblsti fitnesa. 2008.godine je diplomirao na Sportskoj akademiji, gde je stekao zvanje višeg sportskog trenera. Zatim, 2015.godine je na ECPD (Europen Centar for peace and development,UN) u Beogradu završio specijalističke studije iz tradicionalne medicine. 2018. je doktorirao iz oblasti fiziologije i sportske medicine. Autor je edukativnog  priručnka o zdravlju Zona zdravlja, DVD-a sa vežbama za zdrav život- Zona zdravlja, stripa o zdravom načinu života i pravilnoj ishrani 505 Dr Feelgood šifra za zdrav život, stripa za trudnice, stripa namenjenog dijabetičarima. Takođe, postoji i progam Zdravo dete i program za vežbanje u  kući Zona zdravja. Zaista bogata karijera iza dr Saše. Zamolili smo ga da govori za naš magazin kako bi svima nama pomogao da naučimo nešto novo i korisno o zdravlju i on se rado odazvao.

Gde grešimo prilikom kombinovanja hrane?

Najvažnija stvar je da posle jela ne jedemo slatkiše, to je prva stvar gde grešimo. Naš organizam je najsavršrnija mašina na svetu i šta god da stavimo u njega , on će da se bori 15, 20 godina i posle toga kreće da popušta. Znači, ne bi trebalo opterećivati želudac sa hranom koja se različito vari. Recimo, ako jedemo krompir sa belim mesom, sa ribom, to je u redu, ali te kombinacije treba izbegavati sa crvenim mesom, jer se različito vare. Krompir se recimo vari oko dva sata, a crveno meso od četiri do šest sati u zavisnosti od toga koje meso jedemo. Kada jedete crveno meso, onda je najbolje da ga kombinujete samo sa salatom, bez ugljenih hidrata, dok belo meso i riba mogu  sa složenim ugljenim hidratima kao što su integralni pirinač, krompir , testenina, raženi hleb itd. Posle jela nikako ne unositi voće i slatkiše. Voće se jede pola sata pre jela ili dva, tri sata posle jela. Takođe je bitno da se ne uzima velika količina tečnosti za vreme i nakon obroka.

Šta treba da sadrži naša ishrana?

Ishrana treba da sadrži: složene ugljene hidrate, a to su boranija, grašak, krompir, pasulj, raženi hleb, integralni pirinač; neko manje masno maso – ćuretina, piletina, riba, crveno meso ne preporučujem  svaki dan i kao što sam rekao uz dosta salate; zdrave masti ka što je maslinovo ulje; mleko i mlečni proizvodi, kome prija u redu, kome ne prija izbegavati; jaja su takođe obavezna za konzumaciju; i naravno voće i povrće.

Preporučujete pet obroka dnevno i dve užine. Kako bi izgledao jedan idealan meni za jedan dan?

Preporka Svetske zdravstvene organizacije je doručak, ručak i večera i dve užine. Ja preporučujem da doručak bude u 9 , užina u 12, ručak u 15h, večera u 18-19h.Evo na primer, jelovnik za Vas- 39 godina, 65 kg, 172 cm.

Doručak u 9h- 250g salate prelivene maslinovim uljem, parče raženogg hleba, 150 g mladog sira. Užina u 12h- šaka badema ili voćka. Ručak u 15h- 50 g integralnog purinča koji kada se skuva bude oko 125 g, 200 g ribe i salata. Večera- u 18h potaž od povrća, sačekate pola sata i pojedete ostatak ribe od ručka i 300-400 g salate, bez ugljenih hidrata. Od 19 h do 9 h ujutru ništa osim tečnosti, a to je voda i nezaslađeni biljni čajevi kao što su hibiskus, nana, kamilica, šipak, a ne indijski, zeleni, crni itd.

Zašto voće ne treba blendati?

Na primer, od četiri pomorandže vi napravite jedan sok koji je pun fruktoze, znači šećera i ima oko 400 kalorija. Vi to popijjete i iz želuca šećer odlazi u krv. Kada se luči hormon insulin iz pankreasa koji taj šećer neutrališe tako što ga tera u ćeliju ili u mast, vi ste odmah gladni, em ste uneli mnogo kalorija, umesto da ste pojeli celu voćku koja sarži i vlakna i vitamine, (jer se prilikom blendanja smanjuju ti vitamini )i četiri puta manje kalorija. Dakle, jedna voćka može više da zasiti, ima manje šećera, manje kalorija i više vlakana.

 Hrana životinjskog porekla nasuprot vegeterijanstvu. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?

Nemam ništa protiv vegeterijanstva. Vegeterijanstvo je fantastična stvar ukoliko znate da kombinujete namirnice, da unosite sve neophodne sastojke… Recimo, aminokiseline su proteini koje mi ne možemo da pravimo i kojih najviše ima u životinjskom mesu. Nisam protivnik ni životinjskog mesa, a nisam protivnik ni vegeterijanstva. Zalažem se za umerenu, mediteransku ishranu, gde unosite najviše ribe i to 3-4 puta nedeljno, dva puta nedelnjo belo meso i jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje crveno meso. Više salate, više složenih ugljenih hidrata.

Pošto ste po zanimanju anesteziolog, kako ste se odlučili na to da se pored svog zanimanja, bavite i zdravom ishranom?

Dok sam radio kao doktor Hitne pomoći u Nišu, a posle sam specijalizirao na Vojno-medicinskoj akademiji  anesteziologiju sa reanimacijom, zatim sam doktorirao na Sportskoj akademiji i stekao zvanje doktora nauka iz sportske medicine itd. Dok sam još radio kao doktor, imao sam različite pacijente. Bez obzira na to da li su oni bili mladi, stari, lepi, manje lepi, uspešni, manje uspešni, bogati, manje bogati…svi su želeli samo jedno, a to je zdravlje. Onda sam shvatio da čovek, nekim spoljašnjim faktorima, jednim pravilnim načinom ishrane i fizičkom aktivnošću, može da zameni mnoge lekove. Na primer, hipotetički pričam- u porodici neko ima kancer. Ako se pravilno hraniš i imaš redovnu fizičku aktivnost, manji je stepen mogućnosti  da ćeš oboleti od tog istog kancera, nego neko ko nema nokog u porodici, a ne vodi računa ni o ishrani ni o fizičkoj aktivnosti.

Kako iz jednog stanja potpunog mirovanja da krenemo u fizičku aktivnost? Šta nam preporučujete?

Molim vas, jednom godišnje idite kod lekara na pregled. To je kultura zdravog života. Druga stvar, ako želite da krenete u fizičku aktivnost, opet prvo kod doktora na pregled, pa posle toga preporuku tražite od profesora fizičke kulture.

Sada smo u periodu slava, pa više jedemo. Kako da sami sebe nateramo da napravimo granicu u jelu?

Ujutru, posle slave, popijte čašu vode sobne tempereture, probiotik, popijte šolju zelenog čaja…Šetnja od 45 minuta, doručak upola od onog što sam vam preporučio, za užinu jedna jabuka. Znači, na slavi jedite sve, ali umereno i posle toga nemojte večerati.

Kako ojačati imuni sistem posle kovida?

Preporučujem umerenu ishranu, dovoljan unos tečnosti, da ne idete ni na kakve restriktivne dijete, idite kod doktora na redovne kontrole, imajte umerenu fizičku aktivnost, izbegavajte proste šećere. Šećeri kao što su kolači, bombone, slatkiši generalno su smrt. Možete ih uzimati, ali što manje. U slučaju da neko oboli od kovida, treba da apsolutno izbegava slatko, posle kovida, takođe bez slatkiša. Slatko je zaista najveći neprijatelj našeg organizma i dovodi do pada imuniteta. Mene zovu doktorom četiri bele smrti gde savetujem da treba  izbegavati so, šećer, mast i brašno, ali slatkiši su zaista nešto najgore po naš organizam.

Sanela Dimitrijvić