HRANA JE EMOCIJA

,,Bolje sprečiti nego lečiti’’ je jedno od pravila koje treba upražnjavati kada su  život i zdravlje u pitanju. Sve smo bolesniji, sa velikim viškom kilograma, što nije samo naš problem, već globalno. Uzročnik i posledica mnogih bolesti kao što je gojaznost sve je prisutnija, a sa tim se valjano treba izboriti da ne bismo dodatno narušili svoje zdravlje.  Zato je danas naš i vaš gost nutricionista Branka Mirković, čije stavove lično cenim i mislim da može  pomoći mnogima od nas da shvatimo gde i kako grešimo kada je ishrana u pitanju. Ona kaže da mi biramo šta ćemo i koliko jesti, a s obzirom na to da nam se slave i slavlja bliže ne bi bilo loše da usvojimo neki od njenih stavova koje možete pročitati u tekstu koji sledi:

Da li se stavovi o ishrani menjaju vremenom? Od vremena kada ste počinjali da se bavite ovim poslom do danas.
Postoje trendovi i preporuke u ishrani i direktno su u vezi sa istorijskim periodima. Preporuke su direkno uslovljene ekonomskim i socijalnim uslovima. Dugoročno gledano ishrana prati modne trendove. Ministarstvo privrede u Americi daje petogodišnje preporuke za ishranu u skladu sa privrednim razvojem, od obične ishrane do raznih dijeta. Evropa nažalost sledi trendove. Svedoci smo raznih pravaca u ishrani kao što je Keto dijeta, ranije se zvala Mesna dijeta, Atkinsova, razne varijante Vegan ishrane, pa preporuke da li treba jesti mlečne proizvode ili ne, margarin je dobar ili nije, zablude oko toga koje namirnice utiču na visok holesterol, koliko jesti jaja, koliko obroka dnevno. Saveta je bezbroj, nikad više dijeta, a epidemija gojaznosti je posledica takvih preporuka.

Da li je i dalje princip ishrane dve užine i tri glavna obroka?
Najnovije preporuke su 2 do 3 obroka dnevno za odrasle osobe. Za decu se i dalje preporučuju užine, što ima nutritivnog opravdanja, jer deca rastu i razvijaju se. Postoje ozbiljne studije i naučni dokazi da je nezdravo da odrasla osoba jede 4 do 5 obroka u toku dana a posebno stalno nešto da gricka između obroka. Proizvođačima hrane je u interesu da prodaju što više proizvoda i tako se reklamiraju.

Nikada nismo pričali više o zdravoj ishrani, a nikada nismo bili bolesnija nacija. Zašto je to tako?

Gojaznost je debljina koja narušava zdravlje, posebno ako je osoba dugo gojazna posledice mogu biti veoma ozbiljne. To nije samo naš problem nego globalni problem. Ljudima se nude razne dijete, vežbanje, teretane i to je rešavanje posledica. Treba razmišljati o uzroku. Ljudi su prinuđeni da budu poslovno angažovani ceo dan, promena radnog vremena, smanjena mogućnost pripreme obroka u kući… Cele porodice se hrane van kuće, usput, odabir hrane je uglavnom uslovljen lošom ponudom hrane koja se jede na ulici. Takva ishrana je bogata kalorijama, masnoćom i ugljenim hidratima, a veoma siromašna nutritijenitima. To direktno utiče na zdravlje. Osim što je ishrana pogrešna, sve se manje pije voda a sve više energetska pića kao i alkohol. Ako se nešto ne promeni, imaćemo generacije mladih i bolesnih ljudi.

Kako da izbegnemo gomilanje kilograma u zimskom mesecima, kada se manje krećemo a zbog slava i praznika konzumiramo višak hrane?
Ljudima treba reći istinu. Jedite manje i nećete se gojiti. Uvek je bolje ne dobiti kilograme nego držati dijete posle slavlja. Vi birate šta ćete i koliko jesti. Izgradili smo u odnosima jednu veoma lošu osobinu, domaćini nepristojno očekuju od gostiju da jedu velike količine hrane. Slave su izgubile smisao već je postalo takmičenje u pripremi vrsta i količine hrane. Jedite manje i kretaćete se više. Gojazan čovek je uspavan i trom i teško se kreće.

Kada da znamo gde nam je granica u jelu i kada treba ostaviti kašiku i tanjir?
Porcije su sve veće, tanjiri, šolje… Savet je da dobro razmislite o porcijama, odnosno količini hrane, ali i da visoko kaloričnu hranu treba jesti u malim količinama. Prvi signal sitosti je kada jedete i spustite pribor za jelo. Najčešće je to dosta hrane. Signal je slab i pogrešno se tumači, kao predah da se nastavi obrok. Većina ljudi prepozna signal. Oni koji imaju problem preporuka je da izvade dva hormona koji se zovu hormon sitosti i apetita i ako postoji problem da potraže pomoć i rešenje od stručnog lica.

Da li verujete u ove nove načine ishrane koji se svaki dan pojavljuju?
Analiza pokazuje da se dijete ponavljaju. Ništa spektakularno novo se nije pojavilo. Mesna dijeta kao takva se pojavila pre Drugog svetskog rata, menjala imena i kao takva dobijala na značaju kao neka inovacija. Isto je i sa drugim dijetama. Inovacije su u uvođenju nekih novih namirnica, recimo avokado, čija, batat krompir. Pripisuju im se svojstva koja su nutritivno neopravdana. Puno je saveta da se uvedu u ishranu, a činjenica je da ljudi veruju da će im te namirnice rešiti problem gojaznosti i zdravlja što je netačno. Skupo plaćaju zablude.

Zašto često mešamo glad i žeđ? Nauka kaže da su to slični osećaji, ali da češće pribegavamo hrani nego čaši vode.

Navika da se voda menja sokovima i raznim drugim pićima i da se stalno nešto pije a nije voda, dovela je do posledice da se primarni osećaj žeđi sve više gubi. Ukus obične vode sve više ljudi objašnjava kao neprijatan i bljutav. Obično se jede da bi se pila voda. Načinom života i ishrane mnoge prirodne signale organizma smo počeli da gubimo. Voda je samo tečnost koja je neophodna našem organizmu da zdravo funkcioniše.

Neminovno se nadovezuje pitanje: Koliko vode dnevno treba da pijemo?

Koliko vode treba da pijemo zavisi od godina, pola, godišnjeg doba, koliko se znojimo. Zdrav čovek srednjih godina, muškarac sa normalnim aktivnostima od 2 do 2,5 l vode, žene od 1,5 do 2 litara u toku dana. Najvažnije je ujutru posle buđenja popiti od 3 do 5 dl vode.

Šta je to emotivno prejedanje i da li Vi kao nautricionista imate rešenje za to?
Hrana je emocija. Ukusi i mirisi se najduže pamte i vezuju za određene događaje, uglavnom prijatne. Postoji i emotivna zloupotreba hrane. Pod stresom smo ceo dan, hormoni adrenalin i kortizol su izuzetno visoki. Dođemo kući i potrebno je da se što pre oslobodimo stresa i tada krene jedenje i prejedanje. To je način da počnu da se luče hormoni serotonin i dopamin, hormoni sreće i zadovoljstva i većini je hrana najbrže rešenje. Uvek treba razumeti uzrok prejedanja i onda se dolazi do rešenja. Osim redukcije i  pravilne ishrane koja je u skladu sa načinom i stilom života ali i sa budžetom, rešenje je i stvaranje novih zdravih navika. To je jedina garancija da se kilogrami neće vratiti.

Kako izbeći grickalice za koje znamo da su štetne i da često imaju više kalorija nego klasična hrana?
Rešenje je ne počinjati da grickamo, ne kupovati grickalice i ne prihvatiti ako vam neko nudi. Grickalice nisu hrana i kupujte i jedite samo hranu. I zdrave grickalice, recimo badem nije opravdanje da se jede u velikim količinama. Veoma mali broj ljudi mogu zaista da se zaustave i pojedu malu količinu grickalica.

Zašto od svake dijete očekujemo da bude efikasna u što kraćem vremenskom roku i kako se motivisati ako krenemo na dijetu i spadne nam početni elan?
Svaka dijeta, ako se dugotrajno primenjuje, nije efikasna. Potrebne su promene na nadelju do dve dana, da bi se postigli dobri rezultati i tako ne izgubi motivacija. Sposobnost organizma da se adaptira na svaku dijetu koja duže traje je velika. I dobro je znati da dijeta koja je osobi funkcionisala u nekim godinama može da bude potpuno neefikasna u datom peridu. Uspešna dijeta mora biti efikasna i prilagođena svakome pojedinačno. I godišnja doba su važna, nisu iste dijete u letnjem i zimskom periodu. Savet je: čim stoje kilogrami, napravite promenu dijete.

Ako držimo dijete koje nisu pod nadzorom stručnih lica, koliko zapravo štete možemo da napravimo sami sebi?

Zdravi mladi ljudi koji drže kraće dijete ne naprave veliku štetu. Osobe koje imaju ozbiljan višak kilograma, a to je preko 7 do 10 kg, sa zdravstvenim problemima ili imaju nasledne zdravstvene probleme, potrebno je da se konsultuju sa stručnim licem, jer nestručnim izborom dijete mogu ozbiljno da ugroze zdravlje.

Kaže se da sve počinje u glavi. Šta to znači kada je dijeta u pitanju?
Sve je u glavi, naše odluke, navike, izbori vrste i količine, naš emotivni odnos prema hrani. Gde je problem tu je i rešenje. Kada ustanovimo uzroke, rešićemo problem. Nestručni saveti da se probuši kašika i vežba samo dodatno otežava gojaznim osobama rešenje problema. Hormoni su veoma važni, hipotalamus, pankreas… Gojazni ljudi imaju problem i svesti problem na to da moraju da imaju volju je netačno. Lučenje hormona ne zavisi od naše volje. Problem gojaznosti i trajno skidanje kilograma može da se reši, ali je potrebno da se stručno vodi redukcija i održavanje.

Šta smatrate svojim najvećim profesionalnim uspehom?
Lepota mog posla je u promenama koje se događaju ljudima kada skinu kilograme. Postaju zdraviji psihofizički, sigurniji, libido i želja za životom im se vraća kao i osmeh na licu. Uspehom smatram kada ljudi ozdrave, vrate se životu sa puno energije i elana, kada ishrana olakša vantelesnu oplodnju i rode se bebe ili kada neko skine preko 100 kg i zdrav je i ne visi koža. Njihova sreća je i moja sreća i zadovoljstvo. Menjaju im se sudbine i drago mi je što sam deo toga.

Koju zdravu naviku već od danas možemo da unesemo u svoj život i da nam od nje bude bolje?
Naučiti reći ,,ne’’ nepotrebnoj hrani i piti vodu. Počnite odmah. Budite svesni odluka šta ćete jesti i piti. Od toga šta jedete danas zavisi vaša budućnost.

Da li je okvir tanjira mera za naš ručak i da li svaki obrok treba da prati salata?

Tanjir je odlična mera i veoma je važno da unosimo sveže povrće kao salatu. Najbolje je uneti različito povrće kao mešanu salatu a sada je dobro jesti i turšiju. Ako želite da skinete koji kilogram, iz velikog tanjira jedite salatu a hranu iz malog salatnog tanjira.

Da li su najbolji vitamini koje unosimo sirovom hranom ili je ponekad dozvoljeno da unesemo veštačke suplemente i kada?
Naše telo najbolje prihvata vitamine iz svežeg povrća i voća. Uvek treba da bude osnova šta unosimo kroz hranu. Dodaci ishrani poznati kao suplementi su zaista samo dopuna i dodaci. Tako ih treba i posmatrati. Povremeno i u nekim količinama kada je neophodno treba unositi i suplemente, ali ne samo suplemente a ne voditi računa šta jedemo.

,,Ti si ono što jedeš’’ je kineska poslovica koja nas uči čemu?
Ima puno dobrih poslovica o ishrani i hrani. Hipokrat je davno rekao ,,Neka hrana bude tvoj lek i neka lek bude tvoja hrana’’. I da dodam, lek u malim količinama je lek, a u velikim otrov.

Proces varenja započinje u ustima. Koliko i kako da žvaćemo hranu?

Hranu treba držati u ustima da krene salivacija i aktiviraju se enzimi za varenje. Naravno da treba dobro sažvakati hranu, ali isto tako je važno da se ona natopi, omekša i dobro sažvaće. Koliko je to dugo ili koliko puta treba žvakati naravno zavisi od hrane. Ukusi se osećaju na jeziku i zato je važno da naučimo da osetimo ukus hrane koju jedemo.

Olivera Marinković