ZAPISNIČAR SVOG ŽIVOTA I JEDNOG VREMENA

Marina Bugarčić je fotograf koji je svoju ljubav pretočila u knjigu“Beograd je moje more“. Pozvali smo je da za Naj magazin, popričamo o knjizi koja  je nastala kao logičan sled onoga što radi: fotografiše. Kako sama kaže, ponekad fotografije imaju priču koja se „ne vidi“, pa ih je upravo zbog toga homogenizovala u knjizi.

Kojoj ciljnoj grupi je posvećena Vaša knjiga ili mislite da će publika biti svi oni koji su jednom bar doživeli čari Beograda i ne žive u njemu, već da im knjiga bude podsetnik da su u njemu boravili izvesno vreme?

-Ciljna grupa su svi do kojih knjiga pronadje svoj put.

Šta ste čitaocima želeli da prenesete?

-Nekad fotografije imaju priču koja se ne vidi i koja se ne može ni naslutiti.

Nekako mi se čini, da je „mogu ja to i idemo dalje u neka nova dešavanja“ moto kojim ste želeli da inspirišete druge? Ili se varam?

-Umetnost je valjda tu da inspiriše a taj moto je nekad tu i da pozajmi reči ljudima koji ih u tom trenutku možda nemaju ili se bore da ih pronadju.

Vi niste iz Beograda, koji je to trenutak kada ste se zaljubili u Beograd i shvatili da to može da Vam bude neprocenljiva inspiracija?

-Niko ne doživljava stvari isto. Da li im dozvoljavate slobodu da stvari vide drugačije ili „ja to tako ne bih“?

Beograd Vam je raširio ruke, a sada i Vi njemu kroz Vašu knjigu. Koliko je čvrst taj zagrljaj?

-Kao i svaki zagrljaj, sve dok se na tome radi biće stabilniji i čvršći.

 Koja su to mesta koja su Vas fascinirala u njemu?

-To su više priče ljudi koji su hodali ulicama ovog grada i koji su mu svakodnevno ostavljali deo sebe i time ga činili jačim.

Kreativnost se radja. Koji je to momenat koji se dogodio da bude inspiracija da nema samo slika, već i reči o onome što osećate? Osećate li se kao hroničar vremena?

-Recimo zapisničar svog života i jednog vremena.

Jedna fotografija, jedna priča. Šta je ono što želite da istaknete svojim fotografijama?

-Emociju.

Olivera Marinkovič