EMOCIONALNO PREJEDANJE

Koliko nervoza, kada doživimo neki stres, utiče na našu potrebu za hranom? Zašto zbog nekog problema ili iz dosade pomislimo na hranu i  jedemo?  I to posle ponovo radimo, i ponovo, da nam to prelazi u naviku… Da li nam stvarno nekontrolisano uzimanje hrane može pomoći da rešimo te situacije?

Osobe koje u takvim situacijama najčešće misle o hrani, šta da pojedu i konzumiranju velike količine hrane, imaju problem emocionalnog prejedanja.

Hranu koju  najčešće uzimaju u takvim trenucima su: neke  slane grickalice, gazirani sokovi , slatkiši, brze hrane, pa čak i naizmenično konzumiranje slano slatke hrane…

Posle  prevelikog i nekontrolisanog unosa hrane (prejedanje), nastaje osećaj nelagodnosti u gastrointestinalnom traktu (mučnina, nadutost, bolovi..), a  i dalje je prisutna nervoza , koja se nije rešila time što smo jeli tj. prejeli se, pa se posle toga može javiti i osećaj krivice – zašto smo tako postupili; zar nismo mogli u tom trenutku nešto drugo da uradimo…?

Emocionalna glad se javlja naglo, brzo i imamo potrebu  što pre da nešto pojedemo, istovremeno raste lučenje hormona kortizola koji  povećava apetit i zbog njega nam se najčešće traži da jedemo slatko.

Osobe koje su sklone ovom mehanizmu ponašanja, da se u napetim i stresnim situacijama opredele za hranu, mogu sebi pomoći tako što će hranu pripremiti od namirnica koje su nutritivno korisne za njihov organizam i koje pružaju duži osećaj sitosti po savetu nutricioniste.

Predlog je da ako vam se jede nešto slatko, to može da bude voćni smuti (jogurt, ovsene pahuljice, malina, banana ili neko drugo voće koje vi volite), a ako vam se jede nešto slano – zelena salata sa grilovanom piletinom, susamom, paradajzom, mladim lukom, integralnim tostom.

Uz pravilno odabran obrok od velike pomoći bi bila neka fizička aktivnost kao što je šetnja u prirodi, vožnja bicikla, aerobik…ili bilo koja druga aktivnost koja nam pruža osećaj prijatnosti, ispunjenosti, sreće.

Ako osoba i dalje ne može sama da izađe iz „začaranog kruga“ – stres, želja za hranom i prejedanje, može da potraži pomoć stručne osobe – psihoterapeut.

Jelena Borišić,  nutricionista – dijetetičar