Breaking

METEOROPATIJA

Zdravlje plus / 18 februara, 2021

Poslednjih petnaestak  godina svedoci smo naglih vremenskih promena, menjaju  se godišnja doba bez prelaznih perioda, dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose i 15-20°C, globalno zagrevanje naše planete odvija se znatno brže od predviđenog. Stoga je interesovanje  ljudi za vremenske prilike i neprilike i njihov utjcaj na zdravlje u svetu sve veći.

Razvijena je nova grana meteorologije – biometeorologija koja se bavi utjcajem vremena na ljude, životinje i biljke. Biometeorološka prognoza sadrži opis meteorološke situacije i najavljuje dolazak onih vremenskih prilika koji mogu nepovoljno uticati na zdravlje ljudi. U dnevnim novinama, na internetu, radiju i televiziji svakodnevno možemo čuti i videti informacije koje nas upozoravaju da se period nepovoljnih biometeoroloških prilika nastavlja i da bi meteoropate mogli imati smetnje u vidu glavobolje, nesanice, razdražljivosti, slabije koncentracije i drugačijeg raspoloženja, a hronični bolesnici pogoršanje svojih uobičajenih tegoba.

Cilj biometeorološke prognoze je da na vreme upozoravaju  osobe osetljivije na nepovoljne vremenske uslove  kako bi na vreme sprečile nastanak zdravstvenih tegoba. Premda je biometeorologija novija nauka, spoznaja o utcaju vremenskih prilika na zdravlje ljudi stara je oko 2.500 godina.

Naime, još je Hipokrat, grčki lekar, «otac moderne medicine» napisao u svom traktatu «O vazduhu, zemlji i tlu»: « Onaj ko želi produbiti znanje o medicinskoj umetnosti, mora  istraživanjem napraviti kako sledi: pre svega, valja uzeti u obzir godišnja doba i njihove uticaje.»

U prošlosti, na primer  u Dubrovačkoj Republici postojao propis prema kome se zakoni nisu donosili za vreme “južine” koja i danas utiče na raspoloženje i koncentraciju mnogih ljudi. U nekim gradovima Mediterana “južina” se uzima kao okolnost za teška krivična dela, ako su učinjena za vreme ove karakteristične vremenske nepogode.

Meteropatija je grupa zdravstvenih simptoma i reakcija koje se manifestuju kada se dešavaju promene vremena.

Tegobe usled meteoropatije

Kod mladih i zdravih ljudi meteoropatske tegobe su blage i skoro neprimetne dok kod starijih i hroničnih bolesnika mogu biti toliko izražene da zahtevaju poseban tretman, a u nekim slučajevima i hospitalizaciju. Tegobe se ne javljaju uvek istovremeno kada i vremenske oscilacije, često se javljaju neposredno pre ili posle vremenskih promena. Prema istraživanju, 30% populacije čine meteoropate. Smatra se da su u grupi meteoropta najviše hroničnih bolesnika, ali od meteoropatije pate i sasvim mlade osobe, žene u menopauzi i na žalost, čak I deca.

Kod zdravih i mladih ljudi tegobe obuhvataju: umor, promene rasoploženja, smanjenu koncentraciju, apatiju. Mogu se javiti i glavobolje, reumatski bolovi, bolovi na području starih povreda i ožiljaka, ponekad nedostatak sna, nesvestica, vrtoglavice, kao i srčane tegobe. Kod starijih ljudi i hroničnih bolesnika pored ovih tegoba koje su jače izražene, javlja se i pogoršanje simptoma osnovne bolesti pa je tako:
.Kod srčanih bolesnika, pušača i starijih osoba, zapaženo povećanje učestalosti srčanih i moždanih udara.

-Kod osoba koje imaju bolesti respiratornog trakta veća je učestalost pojave astme, upale bronhija i pluća.

-Kod osoba koje imaju kamen povećana je učestalost bubrežnih i žučnih napada.

-Kod čiraša je povećana učestalost pojave bolova.

Meteorološki faktori su uzrok meteoropatije

U meteorološke faktore spadaju temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, efekat jonizacije. Simptomi na koje se meteoropate žale su: glavobolja, vrtoglavica, fizička slabost, hipertenzija, povećana osetljivost na bol u zglobovima i mišićima, pogoršano stanje bolesnih organa, depresivna stanja. Tu su, takođe, i nagle promene raspoloženja i razdražljivost. Takva stanja traju dan ili dva i sa poboljšanjem vremenskih prilika se i simptomi smanjuju.

Što se mera prevencije tiče, lekari se slažu da nije dobro preterivati sa lekovima i da ih ne valja uzimati na svoju ruku. Umesto toga, potrebno je što više boraviti u dobro osvetljenim I provetrenim prostporijama, ako je nužno ostati kod kuće. Naravno, uvek je bolje boraviti na otvorenom,  kretati  se i u organizam unositi dovoljno vitamina i tečnosti a izbegavati alkoholna pića, koja povećavaju toplinu tela i smanjiti,ako ste pušač svakako  broj popušenih cigareta, kao I unos kafe ili energetskih pića.

Nekada su se samo starije osobe žalile na glavobolju, bolove u kostima i zglobovima kod promene vremena u vidu zahlađenja, kiše ili snega. Danas znamo da skoro sve osobe na određeni način reagiraju na nepovoljne vremenske prilike.

Dva su glavna tipa meteoropatije:

– primarna ili osnovna meteoropatija javlja se kod zdravih osoba u vidu promene raspoloženja, fizičke  slabosti ili bolova za vreme vremenskih promena,
– sekundarna meteoropatija kada se neke već prisutne bolesti (visoki krvni pritisak, srčane i plućne bolesti, upalnI procesi ili degenerativne bolesti mišićno-koštano-zglobnog sistema) pogoršavaju zbog vremena.

ZAŠTO  SMO METEOROPATI?

Ljudi različito reaguju  na promene vremena, neke su osobe blago ili umereno osetljive, a neke izrazito. Glavni krivac za to su moždane žlezde hipotalamus i hipofiza. Meteoropatija najverojatnije nastaje jer vremenske promene, naročito dolazak hladnijeg vremena  potiču stvaranje ACTH ili adrenokortikotropnog hormona (hormona stresa) koji luči prednji režanj hipofize (adenohipofiza).

Pojačano lučenje ACTH-a usled pada temperature vazduha uzrokuje osećaj tekobe I razdražljivosti kod meteoropata. Istovremeno  se smanjuje lučenje endorfina, našeg prirodnog sredstva protiv bolova, usled čega se prag tolerancije bolq znatno smanjuje. Zbog manjka endorfina povećava se osetljivost mišićnog, tetivnog i nervnog sistema, na bol i javljaju se glavobolje, bolovi u kostima i mišićima. Povećana vrednost ACTH-a i pad endorfina umanjuju odbrambene sposobnosti organizma i smanjuju raspoloženje.

Do pogoršanja reumatskih bolova prema mišljenju naučnika  kod pada atmosferskog pritiska  dolazi usled širenja sinovijalne tečnosti  i vazduha  unutar zglobnih ovojnica. Sličan mehanizam uzrokuje pritisak na mišiće i početke nerava , što za posedicu ima pojavu bolova. Pojava srčanog ili moždanog udara dolaskom hladnog  vremena nastaje usled  stezanja krvnih sudova što uzrokuje povećanje otpora u kardiovaskularnom sistemu , čime se dodatno opterećuje srce i dolazi do porasta krvnog pritiska.

Suprotno, za vreme velikih vrućina dolazi do širenja krvnih sudova  i do pada krvnog pritiska. Pojačano znojenje pojačava gubitak tečnosti  iz organizma. Ako ne unosimo dovoljno tečnosti  u organizam može doći do dehidracije, slabije snabdevenosti mozga krvlju i posledično se pojavljuju  vrtoglavice i nesvjestice. Zbog dehidracije dolazi do poremećaja gustine  krvi, javlja se sklonost zgrušavanju  i povećava mogućnost nastanka infarkta ili moždanog udara.

Jedno od objašnjenja kada  se tumači veća učestalost meteoropatije u današnje vreme je savremeni način života kojim se sve više udaljavamo od prirode. Naučnici smatraju da život koji se pretežno odvija u zatvorenim, često klimatiziranim prostorima smanjuje sposobnost prirodnog prilagođavanja našeg organizma različitim vremenskim uslovima. Ljudski  organizam je navikao na zatvorene prostore, koji su zimi često pregrejani, a leti rashlađeni tako da mehanizmi samoregulacije nisu više sposobni optimalno da reaguju na nagle promene vremena.

KAKO UBLAŽITI NEGATIVNE POSLEDICE VREMENA?

Dobar preduslov  za ublažavanje negativnih posledica vremena su zdrava i pravilna ishrana bogata voćem i povrćem, uzimanje dovoljne količine čiste i zdrave vode, po mogućnosti obogaćene kiseonikom  i dovoljna količina sna.

Osobe koje su meteoropate ili boluju od hroničnih bolesti trebale bi redovno da prate biometeorološku prognozu i da se ponašaju u skladu sa tim.

Hronični bolesnici moraju redovno uzimati propisane lekove tj terapiju, a ako su negativne posledice vremena učestale ili se pogoršavaju potrebno je konsultovati lekara.

Za ublažavanje negativnih posledica vremena potrebno je što više boraviti u prirodi,  na otvorenom i na čistom vazduhu bez obzira na vremenske prilike.

Koristan je bilo koji oblik fizičke  aktivnosti od najmanje pola sata dnevno.

S lekovima ne treba pretjerivati i ukoliko naše opšte stanje  dozvoljava bolje je koristiti prirodna lekovita sredstva, poput čaja od kamilice, metvice ili matičnjaka, nego veštačka.

I, na kraju ne dozvolite da vam pogled na sivo nebo «pokvari» raspoloženje, jer sutra je novi, lep i sunčan dan.


Oznake: ,



Olivera Marinković




Previous Post

VREDELO JE RODITI SE I DIVITI SE BOŽIJIM RUKOTVORINAMA!

Next Post

DOBRODOŠLI NA STRANICE NAJ MAGAZINA!





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

VREDELO JE RODITI SE I DIVITI SE BOŽIJIM RUKOTVORINAMA!

Njeno ime je  Eva Marija Balaša Wagner Stević Ras, ali svi je znaju kao Evu Ras. Glumica, dramaturg, slikar i pisac, karijera...

February 17, 2021