Breaking

OD RAVNICE DO PUSTINJE

putovanja/zanimljivosti / Život / 12/10/2020

LJUBAZNOŠĆU DIJANE RADETIĆ dobili smo putopisnu reportažu o Kuvajtu, jer Dijana trenutno  živi i radi u toj zemlji. Ovo je ujedno i poziv Vama dragi čitaoci, da ukoliko se nalazite na nekom zanimljivom kraju sveta ,  budete naši specijalni čitaoci reporteri i tako date svoj doprinos ovoj rubrici. 

To možete učiniti putem e-mail adrese naše redakcije:

najmagazin17@gmail. com

A sada reč i objektiv prepuštamo Dijani:

Moram priznati da nikada nisam ni pomislila da će me život odvesti do Kuvajta. Iz plodne zelene ravnice u pustinjsku ravnicu… Ni znanje o Kuvajtu mi nije bilo veliko…. znala sam da su ratovali sa Irakom, da su riznica „crnog zlata“, da su neki naši ljudi devedesetih išli da rade u Kuvajt, a poslednja informacija je iz 2005-te kada je bila moja draga prijateljica…. Sve u svemu znanje oskudno i mršavo a informacije stare minimum petnaestak godina….. Mi smo u Kuvajt otišli zbog posla moga supruga….on je prva dva i po meseca u Kuvajtu bio sam i stalno govorio: „moraš da budeš ovde da bi razumela“…. Nije mi bilo jasno o čemu priča naravno sve dok sa decom nisam stigla u Kuvajt i vrlo brzo razumela njegovu rečenicu.

Stigli smo u vreme kada je malo ljudi u zemlji jer temperatura prelazi i 50°C. Naviknuti na vrela Grčka leta, doživeli smo pravi šok od udara toplote i suvog vazduha. Zajapurenog lica, otvorenih usta (u nedostatku svežijeg vazduha ili čuđenja) i raširenih očiju posmatrali smo novi i potpuno drugačiji svet oko sebe.
Prvi utisak nakon dva tri dana…. ulice bez trotoara…. američka brza hrana na svakom koraku…..ogromni luksuzniautomobili…Indijci…..ponegde preživelo zelenilo prekriveno peskom….mnoštvo višespratnica načičkane jedna do druge….ledine koje su namenjene za parking….mačke koje iskaču sa svih strana…..prodavnice jaja, u sklopu zgrada, sa kokama nosiljama u njima…..fantastično noćno osvetljenje….pune ulice automobila i danju i noću….

Država Kuvajt (zvaničan naziv) je mala ustavna monarhija na obali Persijskog zaliva a graniči se sa Saudijskom Arabijom i Irakom. Kao ustavna monarhija, predsednik Kuvajta je emir koji bira premijera države. Pokojni emir je bio veoma poštovan državnik u celom svetu, smatrao se vrsnim diplomatom i velikim filantropom. Kuvajt ima preko četiri miliona ljudi od kojih je samo tridesetak posto lokalaca. Najveća populacija „ekspata“ je iz Indije. Mi sa brdovitog Balkana predstavljamo manjinu koju čine doktori, nastavnici, treneri, inženjeri, frizeri, fizioterapeuti…. Verovali ili ne, u sred pustinje upoznala sam i nekoliko sugrađana iz mog rodnog grada „na severu Bačke“. Glavni grad Kuvajta je Kuvajt Siti (Kuwait City) koji izgleda kao da ste u nekom futurističkom gradu, okružuju vas moderni neboderi sa više zelenila, ali i oronulim zgradama u starom arapskom stilu. Od futurističkih zdanja meni je najdraža stara dama, Mubarakija (Souq Al Mubarakeya), stara tržnica koja spoljašnjim izgledom ne obećava mnogo, ali je nikako ne smete izostaviti.

Kada kročite u Mubarakiju koja se nalazi tu minimum 200 godina, vraćate se u neka stara vremena. Od tekstila, zlata, bakrenih posuda, opojnih parfema, garderobe, ribe, voća, povrća, urmi i raznih drugih potrepština stara Mubarakija vam nudi sve, samo morate da istražujete. Vrhunac odlaska u Mubarakiju je svakako ručak u ne tako privlačnom restorančiću, ali sa fantastičnom hranom. Omiljeno jelo je svakako kuvani amur u svežim začinima. Drugo mesto koje nam je privuklo pažnju je simbol modernijeg Kuvajta a to su Kuvajtske kule (Kuwait Towers), a u njihovoj izgradnji učestvovao je naš Energoprojekt. Ponosno smo obilazili kule a pomalo se i hvalili da smo iz zemlje koje je izgradila ovu znamenitosti. Kao pustinjska država koja nema niti jedan prirodni rezervoar vode, gradići su skoncentrisani na obali mora. Mi živimo u Salmiji (Salmiya), kao i većina zapadnih stranaca koji imaju decu, jer su ovde skoncentrisane internacionalne škole. Kuvajt je manji od naše Vojvodine a gradići – naselja manje više spojeni pa vam se čini da ste u jednom velikom gradu. Omiljena mesta u Salmiji su nam centar nauke i kulture. U oba centra je uložena velika količina novca da dočara ono što nude, svet dinosaurusa, floru i faunu morskog sveta, svemir, prašumu…

Kada razgovarate sa strancima koji žive u Kuvajtu, svi će biti složni da je hrana odlična. Ovde možete da probate jela iz svih kuhinja sveta, najbolja je svakako arapska i kuhinja dalekog istoka.

Kuvajt, generalno uvozi sve osim ribe i nafte. Iako je zemlja bez poreza, cene su previsoke. Manje više sve što kupujete je skoro tri puta skuplje nego kod nas. Zbog daleko većeg broja radnika sa dalekog istoka, kojima su te cene nedostižne, postoje i mesta gde je sve daleko jeftinije samo je potrebno pronaći ih. Mnogi od ovih radnika ne idu kući po dve godine, zbog za njih previsokih cena avionskih karata.

Život se generalno odvija po tržnim centrima ili hotelima koji pružaju sportske i velnes aktivnosti, što zbog vrućine koja je skoro nepodnošljiva od  maja do oktobra a i zbog nedostatka socijalnog života koji uključuje kafiće i diskoteke. Kuvajt kao muslimanska zemlja, pored Saudijske Arabije, zabranjuje prodaju alkohola pa je onda i sasvim jasno zašto nema noćnog života na koji smo navikli. Tokom nesnosnih vrućina lokalci pronalaze utočište na zapadnoj hemisferi a stranci odlaze svojim kućama tokom letnjeg raspusta. Prolaskom tih visokih temperatura, započinje neko drugo vreme koje je namenjeno za šetnju i novo istraživanje….. gde ćete uživati u dugim šetnjama pored mora, zelenim parkovima, trkama kamila, poseti starog sela usred pustinje i otkrivanju drugog zakopanog blaga.

Kuvajt nije na mapi turističkih agencija, premda kuvajtska vlada to želi da promeni. Oni koji dolaze turistički, dolaze u posetu porodici koji su ovde zbog posla.

Postoji još mnogo toga o Kuvajtu i dobrog i lošeg ali ne postoje reči kojima biste ga mogli opisati ili približiti. Jednostavno je, morate doći u Kuvajt da biste ga doživeli i razumeli.

 

tekst i fotografije DIJANA RADETIĆ

Spread the love

Oznake: , ,



Olivera Marinković




Previous Post

ŠTA NAM TROŠI VREME I UMANJUJE PRODUKTIVNOST?

Next Post

DANI EVROPSKE BAŠTINE





You might also like



0 Comment


Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


More Story

ŠTA NAM TROŠI VREME I UMANJUJE PRODUKTIVNOST?

  U jednom od ranijih tekstova već smo se osvrnuli na brzo proticanje vremena i rekli da je efekat ubrzanog...

11/10/2020