Detoksikacija predstavlja proces odstranjivanja štetnih materija iz organizma u cilju poboljšanja zdravstvenog stanja i podsticanja mršavljenja. Tokom tog procesa čišćenja organizma mogu se korititi laksativi, diuretici, vitamini, minerali, čajevi i namirnice za koje se smatra da imaju detoksikaciono svojstvo. Štetne materije po naš organizam predstavljaju:

produkti zagađenog vazduha
sintetičke hemikalije i teški metali
ostaci antibiotika i hormona tokom uzgoja domaćih životinja
višestruko prerađene namirnice
Dijana Radetić, nutricionista

Generalno, ljudski organizam ima sofisticiran sistem za eliminaciju štetnih materija koji uključuje jetru, bubrege, digestivne organe, kožu i pluća. Ovako prirodan proces detoksikacije je moguć jedino ako svi organi rade pravilno. Loše životne navike vrlo lako mogu dovesti do ometanja pravilnog rada organa a time i gomilanja štetnih materija u organizam. Ciljana detoksikacija potpomaže optimizaciju našeg prirodnog sistema za odstranjivanje štetnih materija.

Kada razmišljamo o detoksikaciji pre svega treba da promenimo loše životne navike:

Smanjiti ili na neko vreme ukinuti unos alkohola
Prestati sa pušenjem
Obezbediti dobar san
Piti više vode
Hranu pripremati kuvanjem u vodi i na pari
Umanjiti unos šećera i višestruko prerađenih proizvoda
Uvećati unos antioksidanata – ishrana bogata antioksidantima, kao što su vitamini A, C i E, selen, likopen, lutein i zeaksantin, potpomažu obnavljanje oštećenih ćelija. Ovi antioksidanti se nalaze u voću, povrću, orašastom voću, začinima….
Uvrstiti u ishranu prebiotike – zdrava creva su neophodna za redovnu detoksikaciju organizma. Kroz crevne ćelije uz pomoć dobrih bakterija, obavlja se sistem izdvajanja i odstranjivanja štetnih materija iz organizma. Da bi dobre bakterije mogle da obavljaju pravilno svoj posao, neophodno je da ih hranimo prebioticima, vrstom biljnih vlakana koji se nalaze u ovsu, paradajzu, artičoki, bananama, špargli, crnom i belom luku.
Umanjiti unos soli – preteran unos soli dovodi do zadržavanja vode i otpadnih materija a time može da poremeti rad bubrega i jetre.
Uvećati fizičku aktivnost – redovna fizička aktivnost umanjuje upalne procese i omogućava pravilno funkcionisanje detoksikacionog sistema u organizmu.

Da biste potpomogli svoj organizam da bude zdrav, detoksikaciju je dobro primenjivati nakon perioda prejedanja, slavlja, koriščćenja antibiotika ili nakon završetka zimskog perioda kada se uglavnom jede teža, masnija hrana sa smanjenim unosom svežeg voća i povrća.

Kada odlučimo da primenimo detoksikaciju treba da se pridržavamo nekoliko pravila:

Ishranu bazirati na svežem, sirovom i raznovrsnom voću i povrću.
Izbaciti mesne prerađevine a meso smanjiti.
Birati proizvode od celog zrna žitarica.
Koristiti prirodne suplemente za čišćenje organizma, kao što su laneno seme i hlorela ili spiruline.

Laneno seme sa kefirom – kašiku mlevenog lana pomešati sa šoljom kefira. Ovo može biti deo doručka ili užina.

Zeleni kašasti sok – šolju voća po izboru, šolju vode i jednu kašiku hlorele ili spiruline izmešajte u blenderu. Ovo može da zameni bilo koji obrok u toku dana.

Limunada sa peršunovim listom – sok od 3 limuna, iseckanu manju vezu peršunovog lista i litar vode izmešati u blenderu. Piti u toku dana mínimum pola sata pre obroka.

POST

Kada govorimo o postu, onda se misli na delimično ili potpuno uzdržavanje od hrane ili samo pojedinih vrstsa namirnica. Utvrđeno je da post sa restrikcijom namirnica životinjskog porekla produžava život za 20%.

Premda se religiozni post prvenstveno primenjuje u duhovne svrhe, on takođe ima pozitivan uticaj na fizičko zdravlje ukoliko se pravilno primenjuje. Tokom religioznog posta se u potpunosti izbacuju namirnice životinjskog porekla sa tačno utvrđenim pravilom za unosom ribe. Ishrana tokom posta treba da se bazira na uglavnom voću, povrću, proizvodima od celog zrna žita, mahunarkama, generalno sa što manje obrađenim namirnicama biljnog porekla.

Kako se ugojiti ili smršati na zdrav način?

Bez obzira da li neko želi da se ugoji ili smrša mora pre svega da preispita svoje životne navike i da one koje su loše promeni u pozitivne i tako dođe do željenog cilja. Zajedničko za obe grupe je da:

baziraju ishranu na namirnicama koje su najpribližnije svom prirodnom obliku i da se uobroče
uvedu fizičku aktivnost, gojazni sa ciljem topljenja masnih naslaga a mršavi sa ciljem izgradnje mišića
kanališu stres

U zavisnosti od željenog cilja kontrolisaće se dnevni unos kalorija i potrošnja energije.

foto Dijana Radetić

PREDLOG ZDRAVIH RECEPATA

Doručak – Kaša

SASTOJCI:

Ovsene pahuljice 50g
Voda 1 šolja
Puter 1 kašičica
Borovnice ½ šolje
Med 1 kašičica (opciono)
Kokos 2 kašike

PRIPREMA:

Skuvati ovsene pahuljice u vodi.
Borovnice izgnječiti sa medom dok se ne pretvore u sos ili samo tako umešati u kašu.

Dodati puter i posuti kokosom.

foto Dijana Radetić

Ručak – Riba sa povrćem

SASTOJCI:

Riba veličina dlana sa prstima
Pirinač 60g
Zelena tanka boranija 100g
Sitno seckani beli luk 1 čen
So i biber po ukusu
Maslinovo ulje 1 kašika
Puter 1 kašičica
Limunov sok

PRIPREMA:

Ribu začiniti te premazati uljem, ispeći u rerni
Pirinač je potrebno skuvati samo u vodi i začiniti po ukusu.
Boraniju kratko obariti, začiniti, posuti belim lukom i umešati puter.
Kada se servira riba sa pirinčem i boranijom onda sve treba isprskati sa sokom od pola limuna.